Page 109 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Rukovodilac dejstva na poligonu bio je Samac Mladen, kapetan, NL. Izvodili smo GRB u sastavu odeljenja, avionima
J-21. Posle bombardovanja i raketiranja, otpočeli smo sa gađanjem mitraljezima 12,7 mm, svako u svoju metu,
postavljenu na zemlji. Kao uvek, i ovoga puta, sva dejstva su beležena FKKN (foto-kino kamerom naoružanja). Po
završenom letačkom danu, u holu ili ispred nastavne zgrade čekali smo da dođu RL (ruvovodilac letenja) i RD
(rukovodilac dejstva). Kada svi pristignu odlazili smo u jednu od učionica radi analize letačkog dana. Tog dana, RD
Samac, ušao je u nastavnu zgradu i počeo da me proziva. Javih mu se. Udalji se on od grupe, a ja dođoh do njega.
Samac me je upitao šta sam to ja radio na uvođenju. Zatečen pitanjem, odgovorio sam mu da ništa posebno nisam
uradio, osim možda većeg nagiba pri uvođenju u napad. Na to mi je Samac rekao da sam umesto dugmeta Rst (radio
stanice) pritisnuo prekidač za otvaranje vatre mitraljezima, odnosno kako smo mi to imenovali, da sam otvorio vatru
pri uvođenju u napad. Ja sam to negirao, a Samac mi je potvrđivao da je čuo rafal i kažiprstom preko svojih usana
gestikulirao da ćutim i saopštio: „Neka ostane među nama“. Ušli smo svi u učionicu, seli na svoja mesta i čekali
početak analize. U učionicu je ušao major Tomić, komandir ae, zatim RL, RD i ostali nastavnici. Tomić stade za
govornicu i odmah me proziva. Dok sam ustajao postavi mi pitanje: -Šta je to bilo na uvođenju u napad. Odgovorio
sam mu isto što i Samcu. -Znači, nisi otvorio vatru pri uvođenju, ponovi pitanje Tomić ? Nakon ponovo dobijenog
negativnog odgovora od mene, Tomić mi izreče meru zabrane letenja za naredni dan i nastavi sa analizom. Kasnije u
boksu, svom NL Jakovini, ponovo sam saopštio da pri uvođenju nisam otvorio vatru i izrazio nadu da će biti uspešni
snimci sa FKKN, što jedino može poslužiti kao merodavan dokaz u moju korist. Popodne sam otišao do foto sekcije i
nestrpljivo čekao razvijanje filmova. Konačno, dobio sam film sa snimkom svog dejstva. Vizuelno i na brzinu sam
ustanovio da ima sedam frejmova, da su prvi i zadnji kontrolni načinjeni pre poletanja i posle sletanja, a da se na onih
pet frejmova jasno vide mete. Zaključio sam da je uspeo snimak. Otišao sam do čitača filma i detaljnim pregledom
potvrdio već viđeno. Da sam na uvođenju u napad otvorio vatru, na snimku ne bi bilo 5 frejmova sa metama, već bi
na jednom frejmu bio snimak terena u okolini poligona. Narednog dana, zbog pripreme za letenje svi mi smo bili u
svojim boksovima čekali svoje NL. Moj NL Jakovina Krešimir odmah po ulasku u boks me je upitao: -Kakvi su snimci
? Odgovorio sam mu da je snimak uspeo, jasan i da demantuje tvrdnju RD. Predao mu filmsku traku. Jakovina ostvari
uvid u sadržaj frejmova i bez reči napusti boks noseći film u ruci. Vratio se u boks. Samo mi je saopštio da ću tog dana
biti na startnoj stanici i da ću sutra normalno leteti. Vidno neraspoložen, završio je pripremu i napustio boks. Završio
se letački dan. Analiza letenja, čitao se plan za sutra, priprema za letenje i razlaz. Niko nije više ni pomenuo mene i
otvaranje vatre na uvođenju. Posle nekoliko dana repriza. Čekamo RL i RD, ulazi Samac u hol zgrade i opet me
proziva. Opet se udaljavamo od grupe. Samac mi je tom prilikom saopštio šta se desilo. Kako je otkrio uzrok svog
lažnog ubeđenja da sam ja otvorio vatru pri uvođenju u napad. Kaže, da su oko poligona razmeštene neke jedinice
lake PVO. Oni su svojim PAM-ovima (protiv avionskim mitraljezima) nišanili avione. Povremeno su dejstvovali
manevarskom municijom. Tog trenutka kad sam ja bio na uvođenju, neko je iz PAM-a ispalio rafal prema avionu.
Samac je čuo taj rafal koji je proizvodio istovetan zvuk kao rafal mitraljeza na avionu i mislio je da čuje rafal sa
aviona. Pružili smo ruke jedan drugom i sve se nastavi po starom, ali ostade ona mrlja ne održanog predloga: - Neka
ostane među nama.
Jelić Dragan

vratismo se nastavi i ispitima u okviru letnjeg mini semestra. U
okviru ovog semestra odslušali smo preostalu teoriju i položili
preostale ispite.

Dobili smo teme za diplomske radove. U predviđenom periodu smo
ispolagali sve preostale ispite, izradili diplomske radove, predali ih i
odbranili.
Diplomiranjem smo okončali četvorogodišnje školovanje u VVA sa
ličnim naletom po oko 260 sati na dozvučno mlaznim avionima tipa:
N-60, J-21 i NJ-21.
Polovinom jula meseca, ponovo smo se obreli na a. Zemunik. Počeše
pripreme za promociju koja je bila predviđena za 30.07.1979.godine.
Bili smo piloti i nismo voleli te pešadijske radnje i strojeve. Često
smo pretpostavljene pitali da li nam je nešto od toga što uvežbavamo
potrebno u vazduhu, a oni su nam odgovarali: -Vi ste prvenstveno
oficiri pa onda piloti. Prvo oficiri, pa onda piloti ? Nisu baš bili
ubedljivi odgovori, ali drugih odgovora nije bilo. To breme nas je
pratilo tokom čitavog školovanja, a kasnije i u karijeri. Morali smo
znati i ono što drugi jedino znaju. Ono što mi možemo i što smo
morali da znamo, mnogi nisu znali, nisu mogli, niti ih je zanimalo. Pred promociju sa Mitićem, komandirom pitomačke
čete: Sanislo, Cvejić, Kostov, Donevski, Veličkov,
Slačanac, Veličković G, Ristevski i Živić

109