Page 22 - Monografija VVA

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA
VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

postiglo je vrhunske rezultate. Sve bombe pale su u krug prečnika 50 m, a pri dejstvu
mitraljezima, u meti je bilo 30 do 60% pogodaka. Prisutni članovi nisu verovali da letenje
izvode pitomci samostalno, već su u svaki avion posle sletanja, prilazili i otvarali zadnju
kabinu da se uvere da li se u nekoj nalazi nastavnik. Letenje se izvodilo na avionu tipa „213“,
a na obuci su bili pitomci 8. klase ŠAOA na trećoj godini školovanja.Tada je ovaj združeni
generalštab tri države, dao visoku ocenu sistemu školovanja pilota u Jugoslaviji. Selekcija za
prijem pitomaca u pilotsku školu, a i tokom školovanja, bila je rigorozna. Tako se za prijem u
8. klasu ŠAOA 1951. godine javilo blizu 5000 kandidata. U školu je primljeno 276 sposobnih
kandidata, a uspešno je završilo školovanje 187 pitomaca koji su postali oficiri piloti. Ostali
su otpali sa školovanja, kroz brojne selekcije. Letačku obuku pitomci su izvodili na
aerodromima: Mostar, Nikšić, Titograd i Banja Luka . Teorna obuka se izvodila u Mostaru, a u
kasarnama tzv. „Zapadni logor“, gde su bili smešteni svi objekti infrastrukture ŠAOA, kao i
uprava LŠC.

Avion Jakovljev UT-2

U periodu postojanja ŠAOA, u „Zapadnom logoru“ su uvek boravile 3 klase pitomaca. Ove
klase, sa brojnim sastavima, bile su jedinstveno organizovane i kao vojničke jedinice i kao
školska odeljenja. Svaka klasa je brojala preko 250 pitomaca i predstavljala je bataljon sa dve
čete koje su imale po četiri voda. Celokupni sastav bataljona, svaki pojedinac, imao je pušku,
kao lično naoružanje i svi su bili obučeni za upotrebu ovoga naoružanja, sa potrebnom
taktičkom obukom. U određenim momentima, pitomci su bili angažovani na stražarskom
obezbeđenju svojih objekata, gde su vršili dužnosti od komandira straže, razvodnika i
stražara. Kao školske jedinice, vodovi su bili u celini školska odeljenja.

Formiranje letačkog školskog centra (LŠC)

Letački školski centar (LŠC) je formiran 1951. godine u Mostaru sa ciljem objedinjavanja
školovanja svih pilotskih škola. U to vreme su postojale ili su bile u fazi stvaranja tri različite
pilotske škole i to: Škola aktivnih oficira avijacije sa postojeće tri klase pitomaca, koje su bile
zadnje klase brojčano velikog sastava; Vazduhoplovna vojna akademija formirana u Pančevu
1952. godine sa 9.klasom, koja se iduće 1953. godine premešta u Mostar; te Pilotska
podoficirska škola, koja je bila u fazi formiranja. Sve ove škole, smeštene su u Mostaru u
kasarne „Zapadnog logora“, od sada pod jedinstvenom upravom LŠC. Iako je svaka od ovih
škola radila po posebnom nastavnom planu i programu (NPP), one su imale niz dodirnih
tačaka, pa je LŠC imao zadatak da obezbedi uspešno funkcionisanje ovih škola i koordinaciju
njihove obuke . Praksa je pokazala opravdanost formiranja ovoga jedinstvenog tela pod
nazivom LŠC.

21
– 21 –