Page 116 - Monografija VVA

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA
VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

Reklo bi se da je sve to bilo veoma dramatično. Ali ima i onih dramatičnijih događaja. Jedan
takav se desio u preletu 8 aviona „Galeb“, 21. jula 1979. godine. Taj događaj je poznat
vazduhoplovcima iz tog vremena, ali evo sećanja pilota-pukovnika u penziji Živkov Jovana,
jednog od aktera i živih svedoka te pilotske dramatike.

Zadatak i maršruta su identični sa prethodnim preletima osim što se razlikuje aerodrom
poletanja. U ovom slučaju poletanje je bilo sa aerodroma „Mostar“.

Evo sećanja pukovnika Živkova, koje je izneo autoru ovog teksta dana 23 .12 . 2017 . godine u
Beogradu .

„U polasku sa aerodroma „Palermo“, Kontrola leta drži čitavu grupu na liniji pripreme 15-20
minuta. Gorivo „curi“. Nakon odobrenog poletanja Kontrola leta ne dozvoljava odlazak na
maršrutu najkraćim putem, nego naređuje proceduru odlaska kao za avione u putničkom
saobraćaju. Gorivo opet „curi“. Iznad tačke „Šark“ sve posade javljaju količinu goriva i ista
ne obezbeđuje prelet za Misuratu. Znači, treba ići na alternativni aerodrom „Tripoli“. Kao da
se ništa nije dogodilo, „Lider“ nastavlja prema Misurati, pa nakon nekoliko minuta i
upozorenja posada „Galebova“, „Lider“ okreće prema Tripoliju. Crvene signalizacije količine
goriva su odavno upaljene, a aerodroma „Tripoli“ još nema. „Stao mi je motor“, javlja prvi .
„Lider“ javlja: „Pista je ispred nas, neka svako sleće kako zna i ume!“ „Stao motor“, javlja
drugi, pa treći, pa četvrti, peti, šesti, sedmi!. Nastupa drama nad dramama.“

Da je to bio ozbiljan sistem sa ozbiljnom obukom i ozbiljnom selekcijom pilotskog sastava,
potvrđuje i ovaj slučaj. Bez rada motora svi piloti su uspeli da slete na pistu aerodroma
„Tripoli“ bez ikakvog oštećenja.

Pukovnik-pilot u penziji Živkov nastavlja: „Morali smo se izvlačiti iz grešaka koje je učinio
neko drugi, a u koje su nas uvukli ni krive ni dužne. Nakon prespavane noći u Tripoliju,
lakonski i uz humor na sopstveni račun, sutradan smo preleteli avione na aerodrom
„Misurata“. Jedno odeljenje je bilo iz 353.iae, a drugo iz 240.lbae, svi iz 97.abr“, opušteno
baš kao i u avionu, svoja sećanja zaključuje Jovan Živkov kojeg njegovi drugovi iz milošte i
danas zovu Čkalja.

Od pukovnika Živkova sam doznao da je nakon ovog viteškog podviga rukovodstvo fabrike
aviona „SOKO“ Mostar odlučilo da sve pilote nagradi novčanom nagradom, a što oni nisu
prihvatili . Prihvatili su jednodnevni izlet u Rim, ali u neradnom danu .

Očigledno je, sve to liči na one prave pilote iz bivše nam SFRJ.

„Kontrola letenja u Palermu je bez nama jasnih razloga, usložnjavala poletanje sa ovog
aerodroma za Libiju. Tako su jedno odeljenje držali bez nama jasnih razloga celo posle podne
i dozvolili im poletanje u sumrak. Polovina leta se odvijala noću. Za to vreme se iznad
Tripolija razvila jaka tropska oluja. Po tropskoj kiši piloti su sletali, a na PSS je bilo toliko
vode, da su se gasili motori na avionima nakon sletanja, jer je zbog velike količine ista ulazila
u usisnike motora.“, jedno je od svedočenja, jednog od učesnika jednog drugog preleta.

Interesantno je spomenuti i jedan prelet od 4 aviona kojeg su izveli piloti 185.lbap(š) iz Pule.
Evo svedočenja generala Jurjevića, tadašnjeg komandanta 185.lbap(š): „Vođa preleta, kao i u
većini slučajeva, bio je Bratislav Milojević zvani Brale, iz letačkog organa Komande RV i
PVO. Posle poletanja iz Palerma na tački „Šark“, prema raspoloživom gorivu u avionima,
„Brale“ donosi odluku da se ne ide za Tripoli, već da se leti direktno za Misuratu. Po
proračunu doleta na mesto aerodroma, isti vizuelno ne pronalaze, jer je AKL isključila ZRNS
i napustila aerodrom, jer im niko nije javio za dolazak aviona i oni su posle radnog vremena,

115
– 115 –