Page 178 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Jabuka razdora...

Poručnik postao kapetan.

I što bi Balašević ono rekao ...

,, Ej, davno bilo, otad se
sedam mora Dunavom slilo

dok jedro mog kaputa

burnim su morem terali vetri

na tvoje epolete
sletele su zvezde dve, tri...

I tad su došli popovi

pa topovi, pa lopovi

i čitav svet se izobličio
ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci

pa, ko je smeo

da te podseća šta si

dobro se pamti samo prvi u klasi...,,

Isto mlad, sada malo i uobražen. Ime Vojislav mu značajno pomoglo da u razvoju situacije ranih
devedesetih nenadano postane komandir avijacijskog odelenja. O tome sam već jednom pisao pa
koga ne mrzi da čačka po prašnajvoj arhivi, bujrum... Mene mrzi pa ako se malko ponovim,
prašćajte...
Komandir doduše poslednjeg odelenja u eskadrili, ali kad te ponese talas karijere ko bi smeo da
te podseća šta si...

Komandir ljudima starijim po desetak i više godina. Komandir koji nema zvanje, nalet i znanje
vođe ili prvog pilota da bi mogao da daje kontrole u vazduhu.

Jak komandir.

Možda sujetan i jesam ali glup nisam. Barem ja mislim. Samo 'vaka vremena mogu dati 'vakog
komandira. Ako su vremena zla ne moram i ja biti takav. Sa svojim ljudima sam se već dogovorio
da ne talasamo i da se primirimo dok sranja ne minu. Polako ćemo zajedno pa kako nam bude.
Ali stiže novi komandant eskadrile na dužnost.

U stvari stari, samo sada sa novim činom i iz visoke škole. Ko bi to mogao biti?

Naš mejdžer Radovan, sada u stvari ppuk Radovan.

I ja, šta ću?
Sredim se, ko za paradu. Onu ispred skupštine. Veliku.

Svečana, plava uniforma, opasač, uprtač, čizme uglancane za ogledanja, bijele rukavice i svo
ordenje što sam imo'... Zezam se, na uniformi mi i danas prašinu sakupljaju letački znak, znak
naše akademije i ona medalja, zadnja ,,50 godina JNA,,. Ko bi normalan meni 'vakom dao orden?
Ikada.

178