Page 176 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

29.ESKIĆ VOJISLAV, kapetan-pilot, u penziji

PORUČNIK, SKRETNIČAR...

Mladi (relativno zgodni...), vrlo samosvestan i kur..viti poručnik došao u novu jedinicu. Jedinicu
matoraca gde je bitno samo da ne talasaš previše.
Ćuti, lezi i uživaj.

Lezi, ali ne i vraže.

Ima nekih ljudi koji nikada ne mogu ćutati. Čak i iz čiste dosade. Jednoga ovde već poznajete,
dobro.

Kasno proljeće '91 ve.

Sranje još počelo nije, no ni daleko nije. Neki dugi i dosadni dani tog zlog, trebalo bi biti meni
nekada najlepšeg godišnjeg doba.
Jednoga od bezličnih dana, bezličnoga doba, otvorila se neka još bezličnija rasprava. Po običaju
oveća grupa matoraca visokih činova protiv moje malenkosti. Same.

Tema: ,,Da li godine provedene na akademiji treba priznati u ukupan radni staž? I ako treba,
kome i kako?,,

Dok svi ostali zastupaju tezu da staž akademije treba priznati samo onima koji su završili srednje
vojne škole i na akademiju došli kao vodnici ili sa nekim drugim činom, ja se borim za stav da
staž akademije, ako se već priznaje, treba priznati svima koji su tamo bili.

Slikovito pojašnjavam da su kolege vodnici koji su došli kod nas na akademiju imali već sasvim
dovoljno problema sa tim što su par meseci prve godine, zbog kašnjenja administracije primali i
vodničke plate pa su ih poslije jedva vratili.
Na kamaru i sa kamatom.

Zatim, da sam uvijek prezirao benificiranje stažom, a ne novcem, i ono što mi je najodvratnije
smatram da bi to bilo razdvajanje ljudi u osnovnim pravima za vreme koje su zajedno proveli u
identičnim uslovima. Zakuvalo se. Sam protiv svih...

176