Page 18 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Nakon objavljivanja konkursa u nekim štampanim glasilima, oni koji su želeli da se odazovu konkursu i koji su
ispunjavali sve uslove za javljanje na konkurs, to su učinili na predviđeni način i na predviđenim obrascima.
Nakon konkurisanja, počinju prva iščekivanja najpre poziva za lekarske preglede.

Usledili su pozivi na zdravstvene
preglede na mesnom, a zatim na
opštinskom nivou. Tada su načinjene
prve selekcije među kandidatima. Svi
koji su prošli ove preglede čekali su
poziv da se jave na ozbiljnije selektivne
preglede od strane GLVLKL (Glavna
vojno-lekarska komisija za letače) na
VMI (Vojno-medicinski institut) u
Zemunu. Početkom 1971.godine,
otpočeli su pregledi i selekcija kandidata
za upis u 11. klasu VG. Svi pozvani su se
javljali u komandu stana u Zemunu.
Svaka pristigla grupa kandidata je brojala
oko 25 kandidata, koji su smeštani u
jednu prostoriju opremljenu krevetima na
sprat i već sutradan od dolaska počinjali
sa trodnevnim pregledima. Svakog dana
jedna grupa je završavala sa pregledima, a pristizala nova grupa. Odmah posle prvog dana pregleda, svako ko
nije zadovoljio neki od zdravstvenih kriterijuma, nije dalje nastavljao sa pregledima, već je odlazio kući.
Svakodnevno nas je bivalo sve manje i manje da bi u poslednji dan pregleda ulazilo oko 10-15 kandidata. Posle
trećeg dana, pregledi su bili završeni i čekalo se da ostatak kandidata sazna rezultate. Pojavljivao se podoficir
koji je bio odgovoran za grupu i čitajući spisak, saopštavao imena kandidata koji su zadovoljili sve kriterijume i
koji su proglašeni sposobnim za pilote, odnosno za upis u VG. Kasnije smo saznali da su kriterijumi selekcije
bili na nivou najstrožih za pilote supersonične avijacije i bili su daleko iznad onih kriterijuma za pilote koje je
propisao Rikačev 1882.godine. Nakon spoznaje rezultata selekcije, nastaje erupcija sreće jednih i tuge onih koji
nisu prošli. Mogla su se videti nasmejana lica ozarena srećom i tužnih lica od kojih su poneka bila suzama
nakvašena. Usledila su međusobna čestitanja i upućivanja reči utehe onima koji nisu prošli. Euforija sreće
kandidata koji su prošli selekciju trajala je kratko i izgubila se kao mehur od sapunice jer je usledilo saopštenje
sledećeg sadržaja:
- Svi vi koji ste zadovoljili kriterijume, ne znači i da ćete se upisati u VG, već od svih vas će se izabrati potreban
broj najboljih. O izboru, bićete naknadno obavešteni. Dobićete obaveštenja na kućne adrese. Požele nam srećan
put.
Ovo je nekoliko meseci bila svakodnevna slika u komandi stana u Zemunu.

Šta je, tu je. Tešimo se činjenicom da smo zdravi i sposobni da postanemo piloti. Svesni smo činjenice da su male
šanse da budemo izabrani među najbolje, ali nada ostaje. Razilazimo se i vraćamo se svojim kućama, nastavku
školovanja i završetku osmog razreda osnovne škole u nadi da ćemo ući u izbor i da ćemo se ponovo sresti u VG.
Svako od nas se nadao da će baš on biti pozvan. Konačno tokom maja meseca 1971.godine željno očekivani
pozivi su stigli.
O radosti koja je obuzela svakoga od nas pri dobijanju poziva za polazak u VG ,Maršal Tito“ u Mostaru, mogla
bi se napisati jedna povelika knjiga. Svako je na svoj način proslavio i podelio radost sa svojim najbližim
rođacima, prijateljima i drugovima. Otvorena su nam vrata za prvi korak na putu do cilja, a daleki cilj je bio:
postati pilot RV i PVO.

Nakon dobijanja Poziva za školovanje, naši roditelji ili staratelji su potpisivali Ugovore o budućem našem
školovanju.

Nakon svega, prepustili smo se uživanju u letnjem raspustu i iščekivanju septembra da otputujemo za Mostar i
otpočnemo školovanje u VG ,,Maršal Tito“.

18