Page 14 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Posle samo 6 godina od prvog leta aviona sa motorom 1909.godine za vreme boravka u Parizu, Ivan Sarić
upoznao je neke pionire avijacije i oduševio se njihovim projektima, a najveći utisak na njega ostavio je francuski
inženjer i pilot Luj Blerio, koji je te godine prvi avionom preleteo Lamanš u svom jednokrilcu. Vrativši se u
Suboticu, Sarić je odlučio da napravi sopstveni avion. U prvom modelu motor je bio strane konstrukcije, tro
cilindrični „delfos” od 24 konjske snage, ali je za sledeći model i motor bio njegove
konstrukcije. Trup aviona „Sarić-1“ je bio sagrađen od priručnih materijala kao što su
drvo, laneno platno, točkovi od motocikla i klavirske žice. Izrada aviona tipa „Sarić-1“
završen je iste, 1909.godine. Na subotičkom Gradskom trkalištu, u leto 1910.godine,
vršio je prve probne letove istovremeno uvežbavajući se da i sam pilotira. Prvi javni let
je izveden 16. oktobra 1910.godine s hipodroma u Subotici, kome je prisustvovalo oko
sedam hiljada građana Subotice. Leteći na
visini od 30 metara obišao je čitavo konjičko
trkalište.
Deceniju posle povratka iz Rusije gde je bio
na školovanju kapetan Kosta Miletić, iz
Srbije je u Francusku upućena grupa od šest
državnih pitomaca radi školovanja i obuke za pilote aviona. Oni su
u Francuskoj, u gradu Etamp blizu Pariza, od maja do septembra
1912.godine završili letačku obuku u prestižnim pilotskim školama “Farman” i “Blerio” i dobili zvanja pilota.
Među njima, prvi koji je samostalno poleteo bio je narednik Mihailo Petrović i dobio je diplomu broj 979, po
pravilima Međunarodne vazduhoplovne federacije (FAI) koju je izdavao Francuski aero klub. Ostalih pet pilota
imaju diplome takođe blizu brojke hiljadu, što je velika čast za zemlju Srbiju. Njihova imena su ispisana zlatnim
slovima u istoriji srpske vojske i vazduhoplovstva, kao i ime Koste Miletića. To su poručnici Jovan Jugović i
Miloš Ilić, potporučnik Živojin Stanković, podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novičić.

Narednik Mihailo Petrović (1884.-1913.) prvi je srpski pilot aviona, ali i prva vazduhoplovna žrtva u nas. Poginuo
je na borbenom zadatku u operacijama srpske i crnogorske vojske kod Skadra, marta 1913.godine.

U periodu od 1916. do 1918.godine školovane su još četiri klase pilota, tri klase vazduhoplovnih izviđača, više
grupa aviomehaničara i drugih vazduhoplovnih specijalista, što je činilo kadrovsko jezgro srpskog
vazduhoplovstva. Srbija je 1902.godine imala jednog letača, 1912.godine sedam, a 1919.godine preko stotinu,
tačnije 129 letača.
I naš veliki naučnik Nikola Tesla (1856-1943.) je imao interesovanja za izradu letilica i pogonskih motora za iste.
Njegov naučni pristup konstrukciji letilica i njihovih pogona je vidljiv u njegovim delima zbog čega zaslužuje da
mu u znak zahvalnosti posvetimo jedan deo naše Monografije.

U muzeju Nikole Tesle u Beogradu pored urne sa njegovim pepelom, ličnih stvari, instrumenata iz njegovih
laboratorija i drugih predmeta čuva se i: 70.000 listova prepiske sa 6700 raznih korespondenata, 12.832 lista
dokumentacije o Teslinom životu, 31.522 lista originalnih dokumenata Teslinog naučnog rada, 5267 crteža i 668
fotografija.
Oko 500 dokumenata, odnosi se na Teslin rad u vazduhoplovstvu. Svoj interes za vazduhoplovstvo, Tesla je
pokazivao na više načina.

Prvi, u okviru rada na pronalascima, proučavanja teorije vazduhoplovstva, razmišljanja o balonima,
ornitopterima, raketama, o mlaznom motoru, o helikopteru. Ta razmišljanja su sačuvana u obliku patenata, skica,
crteža, proračuna i zabeležaka.
Drugi vid je bio praćenje i komentarisanje prvih letova još nesavršenih letelica, komentarisanje raznih mišljenja
i teorija vezane za let aviona, pisanje članaka o sopstvenom radu i prepiska sa pionirima avijacije. Ipak rad na
polju vazduhoplovstva se ne može porediti sa onim što je postigao na polju jake struje, radio i visokofrekventnoj
tehnici, kao i u mašinstvu. Ipak njegovo interesovanje za
vazduhoplovstvo je bilo kontinuirano i naglašeno kroz ceo njegov život.

Verovatno da ne postoji dečak koji bar jednom poželeo da leti kao
ptica. I petogodišnji Nikola se po tom pitanju nije razlikovao od
drugih. Tako se jednog popodneva iskrao iz kuće i sa kišobranom
se popeo na krov senika. Gledajući sa visine, za malo nije odustao.
Ipak je otvorio kišobran i zakoračio u prazan prostor. Osetio je
otpor vazduha i mislio da je uspeo kad je nešto iznad glave puklo,
jurnuo je ka dole. Teško je tresnuo o zemlju.

14