Page 13 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Suštinski, razvoj vazduhoplovstva počinje 19.11.1783.godine, kada je poleteo balon, iz dvorišta Versajskog
dvorca u Francuskoj. Tri dana kasnije, 21.11.1783.godine, s balonom poleće Pilatr de Rozje. Oduševljenje je
ubrzo splasnulo, kada se shvatilo da balon u slobodnom vazdušnom strujanju u atmosferi, nije upravljiv. Ubrzano
je rađeno na iznalaženju rešenja za njegovo upravljanje, pa je došlo do konstrukcije čuvenog balona cepelina.
Obzirom da priroda nije predodredila da čovek leti, već tokom 1804. J. D. Zaharov, je uz pomoć balona,
istraživao ne samo fizičke i fiziološke, već i psihološke probleme ljudi u toku letenja. M. A. Rikačev, je
pored fizičkih istraživanja, u toku leta, proučavao i funkcije vida i sluha, i jedan je od prvih istraživača koji
je 1882. godine dao prvi opis ličnih osobina koje su neophodne za letača.

Otto Lilienthal je prvi koji je izradio i koji je leteo na letilici bez motornog pogona
- jedrilici. U periodu između 1891.godine i 1896.godine, Lilienthal počeo da
projektuje i izrađuje jedrilice. U navedenom periodu izvršio je oko 2000 letova
na najmanje 16 različitih tipova jedrilica. Dana 09.08.1896.godine izgubio je
kontrolu nad svojom letilicom, pao je na zemlju sa visine od oko 15 m i pri tom
je polomio vrat. Preminuo je narednog dana, 10.08.1896.godine.

Prvi letač u Srbiji, prvi čovek koji je osposobljen i obučen da upravlja letećom
spravom bio je kapetan Kosta Miletić. On je balonom leteo u Rusiji 1902.godine.
Prvi je srpski vazduhoplovac, pilot balona - aeronaut. Početkom 1901.godina odlazi kao državni pitomac u Rusiju
na školovanje u Vazduhoplovnom obrazovnom parku Ruske imperije, gde završava Vazduhoplovnu oficirsku
školu, kurs iz vazduhoplovne meteorologije, obuku za letenje na slobodnim i vezanim balonima i za rad sa
golubijom poštom. Postaje letač, baloner, aeronaut, prvi srpski oficir sa tim zvanjem 1902.godine. Njegovo
školovanje u inostranstvu imalo je jasan cilj da bude nukleus stvaranja vazduhoplovnog kadra i izgradnje
vazduhoplovstva u vojsci Srbije. Tako je i bilo.
Deceniju nakon njegovog povratka iz Rusije, krajem 1912.godine, formirana je Vazduhoplovna komanda srpske
vojske, a njen prvi komandant bio je major, kasnije pukovnik Kosta Miletić. U lancu komandanata, čelnih ljudi
vojnog vazduhoplovstva u nas (u Srbiji i u Jugoslaviji), bio je pukovnik Kosta Miletić. Zato on zaslužuje najviše
priznanje i kao prvi školovani vazduhoplovni stručnjak, i kao prvi letač – baloner, aeronat i kao prvi komandant
srpskog vazduhoplovstva.

Prve korake u izradi i letenju na motornom avionu čvrste konstrukcije načinili su braća Rajt, Orville i Vilbur.
Oni se smatraju konstruktorima i pilotima prvog praktičnog aviona.
U decembru 1903.godine Orvil i Vilbur Rajt su odneli delove svoje
letelice u Kiti Hok, plažu u Severnoj Karolini. Tamo su sklopili
letelicu. Bio je to dvokrilac, sa dva prednja krilca, dva zadnja
kormila i dve elise lančanicima povezane sa motorom, koji je
konstruisao i napravio Čarls Edvard Tejlor. Pilot je ležao na donjem
krilu i konopcima kontrolisao komande. Avion nije imao točkove.
Umesto stajnog trapa i točkova koristio je jednu vrstu skija
postavljenih na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra
prilikom poletanja. Nakon jednog neuspešnog pokušaja
od 14.12.1903.godine koji je završen manjim oštećenjima na
letelici, istorijski let obavljen je posle samo tri dana, 17. decembra 1903. u 10.35 po jakom vetru i tmurnom
vremenu.
Prvi uspešan let je bio dug 37 metara i trajao je 12 sekundi. Tog dana su izveli još tri leta. Najduži let je iznosio
260 metara i trajao je 59 sekundi.

Rekordi su nastavili da se nižu i došli su do pređenog puta od 66,6
km i postignute za tada neverovatne brzine od 60 km/h. Da bi
otklonio sve sumnje i napade da su najobičniji prevaranti, 31.
decembra 1908. godine između krila su ugradili barograf. Nakon
sletanja očitane vrednosti bile su: trajanje leta 2 sata, 43 minute i 24
sekunde; maksimalna visina 115 metara; pređeni put 124,7 km.
Avion, vazduhoplov teži od vazduha napokon je dobio bitku nad
vazduhoplovima lakšim od vazduha.
Već 1909.godine Vilbur Rajt otvara u južnoj Francuskoj pilotsku
školu u koju dolaze učenici iz svih krajeva Evrope, a visoka tehnička
škola u Minhenu dodeljuje braći Vilburu i Orvilu zvanja počasnog doktora.

13