Page 21 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

HOĆE „ŠTAKOR“ U PILOTE

Koliko je bila jaka naša želja da postanemo piloti videćete iz sledeće priče.
U 12.klasu VG bio je primljen moj zemljak iz sela Metovnica kod Bora RADE MADANOVIĆ
zvani “Štakor“. Pred kraj I polugodišta dobije napad kamena u bubregu i završi u bolnici i na
bolovanju nekoliko meseci zbog čega nije imao ni uslov da polaže razredni ispit. Prime ga
ponovo u 13.klasu, ali opet posle dva meseca dobije napad i biva otpušten sa školovanja kao
nesposoban za sve vojne škole. Upisao je srednju tehničku školu u Boru i istu završio uspešno.
Međutim, želeo je da pokuša upis u VVA posle srednje škole obzirom da mu se zdravstveno
stanje sredilo i smatrao je da bi mu u tome pomoglo ako bi malo leteo u nekom aero-klubu.
Obzirom da sam bio a i danas jesam dobar prijatelj sa Bobanom Dačićem-„Boga“ iz Paraćina
koji se hvalio da je leteo i skakao padobranom u Paraćinskom aero-klubu, ja odlučujem da
pokušam da mu pomognem. Dogovorimo se da dođe do mene (bili smo na letnjem raspustu),
da odemo do Paraćina i da pokuša da se preko Boge upiše u tamošnji aero klub.
Rade Madanović „Štakor“

U jedno predvečerje eto njega sa očevim „Fićom“ kod mene s namerom da ja vozim jer on još nije imao vozačku dozvolu.
Prenoćimo kod mene i ujutro rano krenemo za Paraćin. Na „Borskoj“ raskrsnici ugledam ja njegovog oca i
prokomentarišem:…“ eno ga čika Velja“. On je samo nešto opsovao, a ja sam zaustavio auto jer je čika Velja mahao iz
sve snage i samo što nije skočio ispred nas. Svašta nam je rekao a ja sam tek tada shvatio da mu on nije dao auto nego ga
je on „ukrao“. Uze čika Velja auto i ode a mi ostadosmo k’о pokisli. Međutim, ništa nas nije moglo da obeshrabriti,
ustopirasmo neki kamion i odosmo za Paraćin. Nađosmo mi Bogu, ali on na žalost nije imao nikakvu jaku vezu, obiđosmo
mi Paraćin, bioskop i nekoliko kafana i sutradan se vratismo kućama neobavljenog posla. Pre par meseci smo se sreli
posle tridesetak godina, oživesmo uspomene i tada mi je i rekao da je kasnije opet imao probleme sa bubrezima i da je
nekom prilikom imao takav napad da je pao pored auta i ni sam ne zna koliko je ležao dok mu se bolovi nisu malo smirili
da je mogao da se odveze lekaru. Skidanjem sa letenja mu je na neki način spašen život jer je to isto moglo da mu se
dogodi i u avionu.

Dragan Trailović – „Motika“-„Moča“

21