Page 193 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

ELBL ZVONKO

Od majke Štefke, službenice i oca Antona, poljoprivrednog tehničara,
rođen sam 21.08.1956.godine u Murskoj Soboti, Republika Slovenija,
Jugoslavija. Osnovnu školu sam završio u Gornjoj Radgoni sa odličnim
uspehom 1971. godine kada sam i upisao VG ”Maršal Tito“ u Mostaru.

U toku školovanja bavio sam se sportom, uglavnom košarkom.
Nakon završetka VG, provedenog selektivnog letenja i skoka
padobranom, 1975. godine, otpočeo sam školovanje u 28. klasi VVA
na a. Zemunik. Po završetku VVA dobio sam zvanje: potporučnik pilot
dozvučno mlaznih aviona.
Po završetku VVA završio sam KNL (Kurs za
nastavnike letenja) nakon čega sam bio upućen
u garnizon Titograd (Podgorica). Potom sam
završio kurs engleskog jezika u Zadru i upućen
u Libiju na 2 godine kao NL. Po povratku iz
Libije, radio sam na a. Podgorica, gde sam
prošao sve funkcije do zamenika komandira ae
(avijacijske eskadrile), sa tim da sam u
međuvremenu radio i kao NL sa pilotima iz OS
Burme u Zadru, kada je pao sneg, retka pojava
u Zadru. Takođe sam radio i sa pilotima iz OS Palestine u Mostaru i
učestvovao u unapređivanju obuke Akrobatske avio grupe „Leteće Zvezde“. Predstavljao sam i letne osobine
aviona N-62 pred stranim delegacijama u Podgorici. Radio sam i sa oficirima UNPROFOR-a. Na dužnost
načelnika AKL Aerodromske kontrole letenja) na a. Podgorica prešao sam 1998. godine gde sam ostao do
2000.godine kada sam penzionisan u činu potpukovnika.

U toku karijere više puta sam pohvaljivan, novčano nagrađivan, dobio I kategoriju
SBO (stručne i borbene osposobljenosti) i zvanje instruktora letenja. Odlikovan sam
MVZ (Medalja za vojne zasluge) i jednim Ordenom.
Leteo sam na sledećim avionima: Zlin, Utva, a na avionima

J-21, NJ-21, N-60 i N-62 sam bio i probni pilot.

Oženjen sam suprugom Verom, a iz prvog braka imam dvoje dece, ćerku i sina. Od
ćerke imam jednu unuku.

Sada živim u Zemunu, Prvomajska 29, a dobar deo godine provodim na Zlatiboru.

Što mi ne reče

Došla delegacija sa pilotima SAD u Podgoricu da probaju avion N-62 u borbrnim dejstvima. Dobio sam zadatak da u

roku od oko 2 sata pripremim i izvršim dejstvo (naravno iz druge kabine) sa 4 lansera BR-1 na taktičkom poligonu Tuzi
sa majorom SAD u prvoj kabini na OD stari tenk koji se nalazio 500m južno od tornja na poligonu. Pravac napada je
bio sever –jug. U pravcu napada se nalazio (na sreću) i tenk (rezervni objekat dejstva) na oko 500m severno od njegovog
cilja tj. bliže nama. Na 600/600 (brzina i visina početka dejstva) ja viknem „sad“ (now) i tip pritisne dugme i gurne
palicu istovremeno. Obojica lupimo glavama u kabinu, dok sam stigao da uhvatim palicu rakete odoše, a ja palicu
povukao ko majmun čizmu i izvukosmo se.

Kad preko RS čujem – BRAAAVO! Tip direktno pogodio tenk. Naravno nije pogodio njegov tenk, nego ovaj 500m bliže
nama.

Posle mi kaže: - Kad na mom avionu dejstvuješ, palica se naglo gurne napred uz pritisak na dugme.
E, što mi to ne reče pre leta???
Elbl Zvonko

193