Page 190 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

ĐUKIĆ VLADO

Majka Ruža i otac Mirko su imali četvore dece. Ja sam rođen kao
drugo dete u radničkoj porodici 1957.godine, u Zenici, SO Zenica,
SR BiH, Jugoslavija. Najstarija sestra Gordana preminula je u drugoj
godini života od upale pluća koja je nastala kao posledica malih
boginja (virus morbila). Srećno i bezbrižno sam rastao uz dva mlađa
brata, Slobodana i Božu. Osnovnu školu „Boško Buha“ završio sam
1972.godine u mestu Zenica. U Zenici, 1975.godine sam završio i
srednju školu sa praktičnom obukom RMK (Rudarsko metalurški
kombinat) Zenica, smer metalostrugar. Osnovnu i srednju školu sam
završio sa odličnim uspehom, kao đak generacije.
Posle završene srednje škole u želji da
nastavim školovanje, konkurišem za prijem
na Pripodno-matematički fakultet u
Sarajevu, Mašinsko-metalurški fakultet u
Sarajevu i VVA u Zadru. Na sva tri fakulteta
sam uspešno položio prijemni ispit iz
predmeta Matematika i Fizika. Primljen sam
na sva tri fakulteta, a kao podršku mladih u
studiranju dobitnik sam i stipendije „Titov
Fond“. Na takmičenju, FROJ (festival rada
omladine Jugoslavije) predstavljao sam grad
Zenicu i u ukupnom plasmanu sam osvojio
drugo mesto.
Po završenoj srednjoj školi, prijemnom ispitu, selektivnom letenju i skoka
padobranom, 1975.godine upisao sam se u 28. klasu VVA. Kasnije, tokom školovanja
smo saznali da je za upis na VVA – smer piloti, od 1200 kandidata primljen samo 1
kandidat, što u svakom slučaju imponuje. Nakon završetka prve godine VVA, dalje
školovanje nastavljam u Mostaru, smer helikopteri, koju sam uspešno završio i posle
diplomiranja dobio zvanje pilota helikoptera RV i PVO. Tada sam dobio i prvu
oficirsku zvezdicu.
Posle završetka VVA odlazim u Niš na preobuku na srednji transportni helikopter Mi-
8 (HT-40). Završio sam i KNL (kurs nastavnika letenja) u Zadru, ispite za čin majora
u Beogradu i General-štabnu školu u trajanju od dve godine u Beogradu. Službu sam
obavljao u garnizonima Niš, Mostar, Podgorica i Beograd. Pored dužnosti pilota u
VVA, Nastavnika letenja i Komandanta transportne helikopterske eskadrile, a nakon
završene GŠŠ (General-štabne škole) obavljao sam i dužnosti Načelnika operativnog organa u 177.vb na a.
Batajnica, referenta za transporni helikopter u avijacijskom odeljenju V i PVO (Vazduhoplovstva i
protivvazdušne odbrane) Republike Srpske. referenta za Plan i analizu u RV i PVO SRJ, rukovalac Ratnim
Planom u VaK (Vazduhoplovnom korpusu), RV i PVO, SRJ i savetnik za vazdušni prostor SRJ u MO SRJ,
odakle 31.03.2002.godine odlazim u prevremenu starosnu penziju, na lični zahtev, u činu potpukovnika. Uz malo
strpljenja, već u junu bi bio unapređen u čin pukovnika. Bilo je to vreme ludila u Srbiji (05. oktobar), ali i
potpunog degradiranja pilotskog poziva, ali i vojničkog poziva. Za svoj rad, od strane pretpostavljenih ocenjivan
sam službenim ocenama „naročito se ističe“.
Više puta sam pohvaljivan i nagrađivan, posebno novčanim nagradama. Nagrađen sam 22.12.1983. i Medaljom
za vojne zasluge, a 22.12.1989.godine i ordenom SVZ SM.

Pilot sam 1. Kategorije SBO sa naletom od 2500 sati i oko 4500 letova. U letačkoj karijeri sam imao 3 (tri)
otkaza motora, bez stručne greške. Svaki od tih otkaza sam po sebi nosi svoje specifičnosti, a kao najsloženiji
otkaz, pomenuo bih drugi otkaz motora sa 15 padobranaca, bez padobrana, u februaru mesecu (posada Đukić
Vlado – vođa vazduhoplova, Georgijev Vladimir – drugi pilot i Petrović Vukadin – tehničar letač) sa vanrednim
sletanjem na Sjeničku visoravan, selo Aljinovići, na zaleđen put (prevoj) Sjenica-Nova Varoš.

Svu letačku karijeru sam proveo na transportnom helikopteru Mi-8 (HT-40). Za izuzetne doprinos u obuci i
borbenoj gotovosti, 1992.godine nagrađen sam i „zlatnim letačkim znakom“.

190