Page 185 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 185
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
DAŠIĆ RADENKO
Od majke Marije i oca Vujadina, rođen 25.03.1956.godine u s.
Šekular, SO Ivangrad (Berane), SR Crna Gora, Jugoslavija. Rođen
sam u jednoj seljačkoj, mnogočlanoj porodici kao 4-to od sedmoro
nemirne dece (ipak, ja sam bio miran i dobar kada sam to morao biti).
Imao sam 4 sestre i 2 brata, na žalost najstarija sestra nam je
preminula 1992.godine
Osnovnu školu sam pohađao i završio u svom rodnom selu Šekular
kod Ivangrada (današnje Berane), počev od 1963. godine
Posle prvih dana početka školovanja, a procene da učiteljica izgleda
opasno i strogo (neću joj navesti ime, još je živa, morao bih da joj se izvinjavam), odlučio sam po svaku cenu
eskivirati školu i učenje i punih nedelju dana vešto se skrivao u obližnjem šumarku kod škole dok sestra i braća
ne završe časove, a onda sa njima ,,umoran” kući. Moja idila je trajala dok me kuma nije prijavila mami, a onda
bolje da niko ne zna šta me je zadesilo, jer i danas kada se setim toga sve me boli i gotov sam da odmah trčim u
školu jer ,,tortura” koju sam nekako preživeo nije poznata (bar tako mislim).
Bio sam dobar đak, delio radosti i obaveze oko 470 učenika u
jednoj smeni (zamislite seosku školu tada i sada sa 19 učenika ).
U 8. razredu brat me je prijavio na konkurs za upis u VG u
Mostaru. GLVLK sam prošao u Zemunu čini mi se od 22. do 25.
marta 1971.godine.
Dolaskom u Mostar, 4. septembra 1971.godine počinjem život
odvojen, po prvi put, od porodice. Morao sam se priviknuti na
novonastale prilike i situaciju.
Na prvoj godini VG trebalo se privići promeni sredine, govornog
područja, narečja i svega što prati taj uzrast i dolazak sa, iako baš
velikog sela, te sam uz ,,svesrdnu pomoć” profesora Ljubibratić Rada koji nam je
predavao Srpskohrvatski jezik zaradio nadimak RUDONJA.
Posle završetka druge godine VG i jedriličarske obuke na a Butmir kod Sarajeva
počeli su da se ostvaruju snovi. Na žalost, fizička snaga, koje sam imao više nego
sto mi treba, prouzrokovala mi je sve ostale nevolje, prekid školovanja, sudske
sporove i promenu čitavog života. Osuđen sam za nanošenje teških telesnih povreda
.
Dokumenta su mi uručena 4. septembra 1974. godine posto sam vanredno završio 3.
razred. Maturu, odnosno 4. Razred gimnazije, završio sam u Beranama.
Upisao sam Ekonomski fakultet, završio ga, počeo da radim u NIO (Novinsko
izdavačka organizacija) ,,Pobjeda” u Titogradu. Oženio sam se, supruga je bila
tehnolog u Soko Štarku, a ja sam prešao da radim u MIP (Metaloprerađivačko
industrijsko preduzeće) 14. decembar u Beogradu. Kasnije prešao u Termovent
Beograd gde sam ostao do penzije. Penzionisan sam kao šef računovodstva.
Imam 2 ćerke i sina. Svi su fakultetski obrazovani i zaposleni. Ćerke su udate, a ja
sam ponosan deda tri unučeta za sada, dva dečkića i jedna devojčica (razbijač), Sada su sin i snajka na redu da
nas obraduju pod ove naše ,,stare”, dane.
Živim u Beogradu, Boleč, Smederevski put 106.
185
