Page 184 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

DAČIĆ BOBAN

Od majke Dragice i oca Milana, rođen sam u radničkoj porodici
07.09.1955.godine u Paraćinu, SO Paraćin, SR Srbija, Jugoslavija.
Pohađao sam (i završio - hvala Bogu) OŠ “Đura Jakšić” u rodnom gradu
1970.godine sa odličnim uspehom. U proleće iste godine sam konkurisao
za upis, obavio zdravstvene i psihofizičke preglede na VMI u Zemunu, a
u avgustu iste godine primljen na školovanje u 10. klasu VG Maršal Tito”
u Mostaru.

Pred kraj 4. razreda, prepustio sam se nekim mladalačkim užicima, pa
nisam završio ni predao maturski rad na vreme. Posledica toga je da
sam tek sledeće proleće predao rad, odbranio
ga, i sada kao pripadnik 11. klase VG otišao na
selektivno letenje. U VVA sam primljen kao
pripadnik 28. klase, ali sam u njoj proveo
kratko vreme. Već 18.09.1975.godine,
napustio sam VVA i prešao u VA KoV u
Beogradu - sada kao pitomac 32. klase VA
KoV.
VA KoV - smer ARTILJERIJA završio sam
1979.godine u Zadru.
Promovisan u artiljerijskog potporučnika i raspoređen na službu u Gnjilane (SAP
Kosovo i Metohija).
U Gnjilanu sam “odstažirao” dužnosti komandira voda i baterije
i 1986. godine, premešten sam u Zadar. Nakon jedne godine na dužnosti komandira
baterije u nastavnom divizionu Artiljerijskog školskog centra, postavljen sam na dužnost
nastavnika u Katedri TiPG AŠC (Artiljerijskog školskog centra). Godinu dana kasnije
postavljen za referenta u Organu za organizacijsko mobilizacijske i personalne poslove
AŠC. Polovinom oktobra 1991.godine AŠC je predislociran u Sarajevo, gde sam na istoj
dužnosti ostao do juna 1992.godine.
Zatim slede predislokacije AŠC u Ćupriju gde sam bio do 15.12.1992.godine, Kruševac
do jula 1994.godine, pa u Kragujevac 1994.godine. U Kragujevcu me ponovo vraćaju u
katedru TiPG na nastavničke dužnosti.

U leto 2000.godine, premešten sam u komandu Novosadskog korpusa u Novi Sad, na
dužnost 1. Referenta - zamenika načelnika Odseka za mobilizaciju i popunu i tu ostajem
do odlaska u penziju. U penziju odlazim 31. 12. 2004.godine po sopstvenom zahtevu.

Tokom karijere artiljerijskog oficira (od samog početka) pohađao sam mnogobrojne didaktičko metodičke
kurseve, informatičke (ne samo računarske). Posle diplomske studije informacijskih znanosti u Zagrebu - nisam
završio zbog događanja 1990/91. godine u Hrvatskoj. Iz lične radoznalosti neprekidno sam učio i usavršavao
znanja potrebna za uspešno vršenje dužnosti. Nastojao sam da obezbedim da niko o mom poslu ne može da zna
više od mene. Zahvaljujući tome u poslu sam bio autoritet, a to znači da nije bilo kalendarske godine bez priznanja
pretpostavljenih. Višestruko pohvaljivan, nagrađivan (novčano, odsustvima, materijalno…), odlikovan -
poslednje odlikovanje kojim sam odlikovan je Orden zasluga za narod u oblasti odbrane i bezbednosti II stepena.
Još važnije - dobio sam puno uvažavanje u GŠ Vojske. Pa ipak, jedva sam dočekao prvu “PRIZMU” da odem u
penziju.
U slobodno vreme sam se bavio muzikom (nekoliko prvih godina profesionalne službe svirao sam u bendu, a
posle za svoju dušu), sportom (atletika mi je iznenađujuće legla, a danas sam preokupiran streličarstvom),
slikanjem (i danas slikam - još produktivnije nego ranije, valjda imam više vremena).

Oženjen istom devojkom kao pre 40 godina, Nadom. Imam dva sina (Goran 38 godina i Zoran 35). Ponosni sam
deda mom unuku Filipu (6 meseci).
Sada radim kao službenik obezbeđenja za agenciju “Inter-sec team” iz Novog Sada, jer sa ovoliko energije nisam
podesan za dokolicu i svakodnevno pecanje (u kojem uživam). Na svetog Iliju 2011.godine kupio sam kuću u
Čortanovcima (Fruška Gora, 20 km jugoistočno od Novog Sada) gde i živim sa suprugom i starijim sinom.

184