Page 102 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Jedno subotnje pre podne, nas 10-tak pitomaca i isto toliko omladinaca iz grada, u sklopu lokalne radne akcije,
odradismo neki posao na teritoriji SO Pula. Najbliži nam je bio hotel ,,Brioni“ pa rešismo da posle odrađenog posla
odemo i popijemo po piće. Sedosmo za sto, svako baci na sto onoliko novca koliko je imao. Izbrojimo, uporedimo svotu
sa cenovnikom, pozovemo konobara i naručimo 11 sokova i 22 čaše. Toliko smo imali novca, ali to nije uticalo da se
lepo družimo, lepo provedemo i bolje upoznamo.
Jelić Dragan

Nakon završenog PLO u 6 semestru, odnosno 2.semestru u 3.godini VVA ponovo se vratismo nastavi i ispitima,
u okviru letnjeg mini semestra, kako bi smo odslušali preostala predavanja i položili preostale teorne ispite.
Lepo vreme, već stečena mnoga poznanstva u gradu, mladost, miris mora, preplanula lica devojaka… nadmašuju
,,silu gravitacije“. Zaslužuje pažnju podsećanje na zajednički doživljaj u vezi polaganja poslednjeg ispita na 3.
godini VVA u leto 1978.godine. Poslednji ispit beše Psihologija. Predavač i ispitivač Zaharije Vrsalović, kapetan.
Crnokos, brkat, sa šmekerskim manirima i zagrebačkim slengom. Većina nas bi dobrovoljno žrtvovala prvi ispitni
rok i odlučila se unapred na drugi, jer u tom slučaju produžavamo letovanje, a i možemo propratiti pulski festival
filma. U početku smo bili na prva 2-3, od planiranih 6-7 časova dnevno, a onda pravac plaža. U pauzama uz
cigaretu, Zaharije nam se hvalio kako je sastavio takav test, sa mnogo dvosmislenih pitanja i da očekuje da barem
nas 40% ne položi u prvom roku. Kriterijum je bio takav da jedno pogrešno odgovoreno pitanje poništava tačno
odgovoreno pitanje, svako tačno pitanje nosi 1 bod, a šestica se obezbeđuje sa 60 bodova. Znači sa 50 tačnih
pitanja osvaja se nula bodova jer su ih sve potrla netačna. Nismo puno obraćali pažnju na te pretnje i polako smo
smanjivali broj časova na kojima smo bivali prisutni. Na kraju, nas nekolicina smo već u 08.00 č bili na pulskim
plažama. Jednu od tih grupica su činili Babić Milan, Čavka Ivan i Jelić Dragan. Njima se pridruživao popodne
Stevanović Sveto - Toza i donosio im hranu od letačkog doručka i ručka. Često je Toza, džudista, dobroćudni
snagator, saopštavao kako se Zaharije ljuti, kako uredno popisuje sve odsutne, da bi nam poslednjih nekoliko
dana saopštavao kako popisuje samo prisutne, jer ima manje imena za popis. Saopštavao nam je Zaharijeve nove
procene da nas više od 20% neće položiti ispit. Izazvaše te pretnje gnev kod nekih klasića i želju za osvetom.
Sledi potraga za sakrivenim testovima. U pronalaženju testa sve se profesionalno odradilo. Pitanja iz testa se
podeliše nekolicini pitomaca da pronađu tačne odgovore. Jelić, Dabić, Ninkov i još neki dobiše po 20-tak pitanja.
Dva dobra popodneva, na plažama su listajući literaturu tragali za tačnim odgovorima. Pitanja jesu bila
dvosmislena i svako je imalo barem tri - četiri moguća odgovora. Na kraju svi odgovori na pitanja u testu su
spremni. Rezultat je bio: Odgovori sa NE za 48, a sa DA za 52 pitanja. Neki od nas napamet naučiše redne brojeve
pitanja čiji je tačan odgovor bio NE, jer ih je bilo manje. Nekima i to teško beše teško pa na papirićima napisaše
redne brojeve tih pitanja.

Dođe i dan za polaganje ispita. Zaharije veseo i radoznao da vidi rezultate svog izuma vrednovanja testa. Mi se
dogovorili da niko prvih pola sata ne preda test i da simuliramo dogovaranja i pokušaje prepisivanja jedni od
drugih. Upeca se Zaharije na mamac. Opominje nas da se ne dogovaramo. Ljuti se i preti izbacivanjem sa ispita.
Neki se zaboraviše pa predadoše popunjen test već posle 15-tak minuta. Na kraju svi predadosmo popunjene
testove i posle tri sata od polaganja ispita, oko 12.00 č okupismo se pred internatom u kojem je, u svojoj sobi,
Zaharije pregledao testove. Čekamo rezultate, a znamo da su svi sa 100% tačnih odgovora. Izlazi Zaharije iz
internata. Nosi aktovku. Vidno uznemiren i zajapuren u licu, izađe iz internata, stade na stepenište ispred izlaza i
obrati nam se: - Ćujte dećki, i niste baš neki đekovi. Zajapuren, vidno uznemiren, ubrzanim korakom ode do svog
Renaulta-4 parkiranog na platou ispred nastavne zgrade. Sede u auto i oštrim startom se uputi ka Zadru. Posle
10-tak minuta izašao je iz internata Antun Štiftar, kap I klase i komandir pitomačke čete da nam saopšti rezultate
sa ispita. Čita nam ocene. Kasnije saznajemo da je Zaharije bacio testove Štiftaru i rekao mu: - Evo ti, pa im ti
podeli ocene. Od one trojice pobegulja Jelić dobi 10, Babić Milan 9, Čavka 8, a Toza koji je prisustvovao svim
predavanjima i donosio ovoj trojici hranu na plažu u popodnevnim časovima, dobi 6. Dobroćudni Toza se naljuti
i reče: - Sad da je tu odvrnuo bih mu glavu. To bi on i Štiftaru uradio da je znao da on stoji iza ocena. Normalno,
ni to nije prošlo bez komentara ali tek negde, u večernjim časovima, kada se Toza dobrano smirio i ohladio. Uz
krigle ,,Deita“, ukusnog bezalkoholnog, osvežavajućeg i pre svega jeftinog pića, u mlečnom restoranu u blizini
šetališta u Puli, tešili smo Tozu. Mazeći ga po glavi, kroz osmeh i izvitoperenih faca upućivali smo mu reči
utehe: - Ko ti je kriv kad si glup, pa nisi mogao savladati gradivo. Toza se na te šale samo meškoljio u stolici,
kiselo smeškao i odmahivao glavom.
Narednog dana smo se razišli kućama na poslednje semestralno odsustvo sa obavezom da se početkom septembra
javimo u Titograd, na a. Golubovci i otpočnemo školovanje u 4.godini VVA.

102