Page 139 - Monografija VVA

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA
VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

Kasnijim merenjem je ustanovljeno, da je zaustavni trag na zemlji iznosio 296 m . Pregledom
aviona ustanovljeno je da se na avionu posle poletanja na visini od 500 fita raspala turbina, što
je dovelo do požara na trupu aviona, pri čemu je progorela oplata istog. Pilot je zahvaljujući
svojoj obučenosti i trenaži uradio najbolje što se moglo u ovoj situaciji uraditi da se spasi
posada . Nije imao visinu za iskakanje, ispred njega je bilo Skadarsko jezero i planina Rumija,
jer se poletalo u 180. Da nije isklučio motor, požar bi se proširio i došlo bi do raspadanja
aviona u vazduhu .

Ovim postupkom pilot je pokazao da za dobro obučenog i uvežbanog pilota nema bezizlazne
situacije. On je do maksimuma iskoristio postojeću brzinu, koja je bila bliska minimumu i
visinu od 500 fita, za manevar koji je izveo. Analizom se zaključilo, da je to bio i jedini
postupak u ovoj situaciji, koji iako rizičan, obezbeđuje spašavanje posade.

Rekordan godišnji nalet pilota Svetine Vinka

U realizaciji obimnih zadataka letačke obuke pilota stranih armija, kao i slušalaca i pitomaca
VVA, u periodu od 1971. do 1975. godine, 172.lbap(š) na aerodromu „Titograd“ ostvarivao je
vrlo veliki nalet na avionima N-60 i J-21 . Taj nalet se u pojedinim godinama kretao i preko
12.000 sati godišnje. Da bi se to ostvarilo, piloti su dnevno leteli oko četiri izlaza, a u
pojedinim periodima i više. Letelo se praktično od jutra pa do pola noći. Da bi se realizovali
postavljeni letački zadaci, piloti su godišnje ostvarivali nalet preko 300 sati, što je oko tri puta
veći nalet od svojih kolega u operativnim jedinicama, koji su leteli na istom tipu
vazduhoplova. Neki piloti su ostvarivali i veći nalet. Tako je pilot poručnik Svetina Vinko
1973. godine ostvario nalet od 457 časova.

Pilot Vinko
Svetina

– 138 –
138