Page 68 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 68
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
Dakle, u 1. godinu VVA u okviru 28. klase ukupno je upisano 132 pitomca.
Dana 01.09.1975.godine, na kapiju a. Zemunik pristizali smo i javljali se sve do 24.00 č. Sa kapije su nas
pojedinačno usmeravali ili po grupama dovodili do internata i soba u koje smo bili smeštani. Skoro svi smo
doživljavali neki blagi šok jer smo iz smeštaja nivoa hotela B kategorije kakav je bio u VG, bili smeštani u zgradu
sa ogromnim hodnicima u kojima su uz zid bile poređane prazne šoške. Sobe su bile opremljene metalnim
krevetima, metalnim noćnim ormarima i metalnim garderobnim ormarima. Parket je bio uglancan. Nismo znali
da ćemo ga ubuduće mi morati žicati, premazivati nekakvim mastima i glancati do visokog sjaja i pogubne
klizavosti. Na krevetima su se nalazili trodelni madraci, jastuk i spakovana bela posteljina sa ćebadima tamno
sive boje od kojih je poneko imalo neku crvenu široku uzdužnu crtu. Odmah smo ih krstili u ,,konjska ćebad“.
Po oprugama metalnog kreveta prostrli smo madrace, preko dušeka zatezali čaršave i tako krevete pripremali za
upotrebu.
Povremeno su se pojavljivali i neki oficiri pred kojima smo izražavali svoja razna negodovanja i proteste
iskazujući nezadovoljstvo smeštajem. Bili su blagonakloni, korektni i nastojali da nam budu od koristi.
Saopštavali su nam da je to ono što nam je na raspolaganju i da ćemo uskoro kukati za ovim i ovakvim smeštajem,
što nam je bilo smešno i nezamislivo. Pitali smo se može li biti od ovoga gore.
Primetili smo da su među nama i neki uniformisani vodnici koji su se takođe smeštali u sobe. Došli su u
podoficirskoj uniformi, a neki su doneli pištolje, što im je bilo lično naoružanje. Saznajemo da su i oni konkurisali
za upis na VVA iz radnog odnosa. Oni su već imali određeni radni staž, primali su platu, neki su imali i svoje
automobile, ali su odlučili da se svega toga odreknu i prihvate status pitomca VVA. Želja da postanu piloti RV i
PVO je bila jača od svega postojećeg.
Prođe nekako taj prvi dan. Polegali smo. Negde posle ponoći probudi nas zavijanje sirene. Znamo da je uzbuna.
Vodnici, već uvežbani, skaču oblače uniformu, viču: - Ustajte !!! Opasuju vodnici svoje pištolje i istrčavaju u
hodnik. Mi ostali obukosmo svoje civilno odelo i krenusmo za njima. Ubrzo se začu glas nekog dežurnog oficira,
koji je odjekivao hodnikom: - Nije ovo za vas, vratite se u sobe.
Vratismo se i nastavismo da spavamo. Često smo ovaj događaj prepričavali zbijajući šale na račun uvojničenih
vodnika i njihovog vojničkog refleksa.
Narednih dana smo bili podvrgnuti šišanju, kupanju po grupama, zaprašivanju, oblačenju vojničkih odela - sivo-
maslinastih uniformi sa opasačem i uprtačima. Zadužismo šatorsko krilo, puške M-48 i zaštitne maske.
Bili smo pravi ,,zelembaći“ - ,,prašinari“, jedni drugima smešni sa vojničkim frizurama, uniformama i
boksericama. Smešni kako izgledamo sa titovkama na glavama. Glumeći manekene, posebno u vojničkim
boksericama, zbijali smo šale kakve to mogu samo ljudi našeg kova u tom starosnom dobu..
Počeše da nas postrojavaju po vodovima. Preuzeše nas oficiri - komandiri vodova. Na obedovanja počesmo
odlaziti u vojničkom stroju. Znači, počelo je uvojničavanje.
Formirana je pitomačka četa sa pet vodova.
Komandir pitomačke čete bio je kapetan I klase Debogović Anđelko
Komandir 281. nastavnog voda: poručnik Uzelac Milan
R/br prezime i ime škola iz koje dolazi
1. Ajduk Emil VG M. Tito, Mostar
2. Babi Željko VG M. Tito, Mostar
3. Banjari Antun VG M. Tito, Mostar
4. Bogojević Nikola VG M. Tito, Mostar
5. Butorac Juraj VG M. Tito, Mostar
6. Crvenčanin Aleksa VG M. Tito, Mostar
7. Cvejić Dragan VG M. Tito, Mostar
8. Ćosić Berislav VG M. Tito, Mostar
9. Donevski Časlav VG M. Tito, Mostar
68
