Page 72 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

ŠEPURUNE

Posle par dana, saopštiše nam da će nas narednog dana prevesti autobusima do zaliva u rejonu s. Šepurine, do
vojničke logorske prostorije, gde ćemo provesti narednih 20 dana.

Istoga dana kad smo pristigli na logorsku prostoriju krenuli smo sa njenim uređivanjem. Formirali smo

logor u kome ćemo ostati do kraja septembra. Od šest šatorskih
krila napravismo šatore. Dobismo neku slamu koju postavismo na
zemlju, na pod šatora. Slamu prekrismo nekakvim prostirkama i
tako napravismo ležaj za nas šestoricu pod jednim šatorom. Ležali
smo kao sardine, a u samo svitanje ustajali uz povike ,,ustaj“.
Ustajali smo i onako bunovni obuvali vlažne, od jutarnje
kondenzacije, čarape i obuću pa goli do pojasa trčali izvodeći
jutarnju gimnastiku. Konstatovali smo da su u pravu bili oficiri koji
su nam govorili da ćemo kukati za smeštajem koji smo kudili. Već
narednog dana jutarnjom gimnastikom u cik zore počela je
pešadijska obuka. Nismo bili oduševljeni obukom i naporima, ali
smo to smatrali još jednim stepenikom do cilja. Radić, Vujkojević, Živić, Zrna i Zebec

U logoru se nalazio jedan veliki centralni šator, što nam je bila
trpezarija, učionica i TV sala. Učili su nas taktičkim pešadijskim
radnjama, rukovanju sa oružjem i održavanjem istog. Legendarni
potpukovnik Kokeza Mile, odgovoran za fizičku spremu, vodio nas
je da se kupamo u zaliv s.Šepurine. Terao nas je da svi skačemo sa
zida visine 3-4 metra. Najgore su prošli neplivači. Kokeza ih je
glasom jačine preko 150 decibela, uz pregršt njemu primerenih
pogrdnih izraza, primorao da skoče, posle čega su od strane
spasilaca spašavani. Na čelu spasilaca je bio lično on kao i grupa
klasića koji su bili dobri plivači. Nikada nećemo zaboraviti izraze
lica i razrogačene oči klasića neplivača, pre skoka, u toku skoka i
nakon izranjanja. Smejali smo se do zacenjivanja. Što smo se mi

72