Page 35 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Ismetov dolazak u VG – progovorio
Približavao se kraj prvog polugodišta druge godine. U sobi u prizemlju prvog internata bio sam cimer sa Hrgović
Josipom i Filipović Miroslavom. Spavali smo na vojničkim krevetima. Kažu nam da će preko zimskog raspusta menjati
nameštaj. Radost. Na platou ispred škole sretnem prof. Mitranića i Muju vozača. Kažu mi da li bi se složio da u moju
sobu dođe posle raspusta sin Mujinog brata Hasana iz Pljevalja. A ako je taj budući cimer upola na strica, sigurno je
dobar čovek. Prođe raspust, čak ga i produžiše zbog radova. Dovedoše Mujo i profesor Mitranić u sobu stamenog
plavokosog mladića. Upoznavanje, smeštaj, škola i popodnevno učenje. Bez pogovora izvršava sve što mu se kaže.
Skoro ne progovara. Jedino ako ga se nešto pita odgovori i to kratko. Prođe sedam dana. Popodnevno učenje odmaklo
i skoro će vreme večere. Progovori Ismet samoinicijativno pitanjem: - Jeli booooguti, da li vi mislite ovako svaki dan?

Nas trojica u čudu. Srećni, vidi se na licima. Na šta misliš konkretno, pitam. –Pa na učenje, poludećete ovako. Ja da
sam učio ovako u pljevaljskoj gimnaziji bio bih odlikaš, veli on. Podržali smo ga da se navikne i rekli mu da će sve biti
u redu, I bilo je. Vrlo brzo su stigle vrlo dobre i odlične ocene u školi, a bio je i najbolji član naše ekipe u fudbalu.
Izrastao je u vrsnog pilota nadzvučnog lovca. Postali smo najbolja četiri druga do kraja školovanja – promocije. A
posle i kao piloti.

Dabić Savo

35