Page 36 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

SPARTANCI
U drugom razredu Vazduhoplovne Vojne Gimnazije, 1973.godine, delio sam sobu broj 4 sa cimerima Jelić Draganom,
Hasić Vehidom i Urošević Urošem. U sobi su se nalazila dva dvokrilna metalna ormara smeštena uza zid levo i desno
od ulaznih vrata, a onda četiri metalna kreveta sa natkasnama smeštena 2 uz levi i 2 uz desni zid sobe prema prozoru.
Vehid i Uroš su izabrali krevete bliže vratima, a Dragan i ja smo podelili ostatak kreveta. Pošto je Urošev krevet bio
najbliži vratima, mi smo ga imenovali za starešinu sobe. To imenovanje mu je godilo, jer je Uroš bio priča za sebe,
zbog posebnog sistema vrednosti, ponašanja, učenja i želje da u svemu bude prvi i najbolji.

Shodno navikama, interesovanjima i ponašanju došlo je do polarizacije cimera u sobi. Udružili su se Vehid i Uroš.
Vehid iz Zelinje Srednje kod Gradačca, Bosna i Hercegovina i Uroš iz Zelinje kod Drinjače, odnosno Zvornika, Bosna
i Hercegovina. S obzirom da smo skupa provodili zajedno dane i noći, bilo je raznih doživljaja, a bome i čarki kroz
razna međusobna zadirkivanja. Nekako smo nešto bliži jedan drugom bili ja i Dragan, jer se nikada nismo zamerili i
imali smo obostrano razumevanje i pravu cimersku, kolegijalnu i drugarsku saradnju, tako da smo skoro uvek protiv
ove dvojice delovali kao nekakav tim.
Drugi tandem su činili Uroš i Vehid, nerazdvojni drugari. Vehid je slepo sledio i slušao Uroša. Uroš mu je brzo
nametnuo svoj sistem života i rada, koji je bio poseban i specifičan. Tako su oni van našeg obaveznog učenja i slobodnih
aktivnosti imali i svoj sistem učenja i ponašanja. Učili su uglavnom rano ujutro, jer se tada po Uroševoj teoriji najbolje
pamti i nauči. Zato su rano, prvi legali, a bogami i prvi ustajali u cik zore. Ustajanje nekoga pre njih su doživljavali
kao poraz. Nakon ustajanja i jutarnje higijene, neretko su se tuširali i to hladnom vodom. Čeličili su se - kao Spartanci.
Oni su kao tandem bili retko principijelni i karakteristični, što je odudaralo od ponašanja ostalih đaka.
Često smo se, posle večere i slobodnih aktivnosti, okupljali u jednu od soba i tako do kasno u noć, ponekad uz
specijalitete iz nekog pristiglog paketa, pričali razne anegdote, dogodovštine, viceve i slično. Uroš i Vehid nisu gubili
vreme s nama. Oni su radili po svom planu, legali u tačno određeno vreme da bi se naspavali i ustali pre svih, a posle
očeličavanja hladnom vodom prvi doručkovali i startovali u novi dan.
Pravi Spartanci !

Posle jedne sobne zabave, raziđosmo se u kasnim noćnim satima i uputismo se ka svojim sobama. Ja i Dragan smo tiho
i bez paljenja svetala, uobičajeno, ušli u sobu u kojoj su naši cimeri uveliko spavali. Oblačeći pidžamu, zakačio sam
vrata metalnog garderobera. Buka limenih vrata je probudila Vehida, koji panično podiže glavu, a zatim i sede na
krevet posmatrajući me u polutami. Videvši sanjivog Vehida, sinula mi je ideja da ih prevarim i istog trenutka počinjem
da svlačim do pola obučenu pidžamu. Vehid budi Uroša. Ja počinjem da oblačim pantalone. Videvši to, Uroš shvati da
je zakasnio sa ustajanjem, skočio je iz kreveta i počeo žurno da se oblači. Vehid ga je pratio u stopu. Nijedan nije hteo
da me pita koliko je sati zbog dnevnih, bolje reći svakodnevnih, sporečkavanja. Otrčaše oni na tuširanje. Ja i Dragan
se nešto muvali glumeći jutro, kako bi oni i dalje bili u ubeđenju da je jutro, a ne ponoć. Utrčaše u sobu. Ne obraćajući
pažnju na nas. Obukoše se. Uzeše knjige i školski pribor i žurno izađoše iz sobe. Uputili su se ka ulazim vratima menze.
Stali su pred vrata menze i naslonjeni na njih listali su knjige i čekali da se otvore vrata posle čega bi bili prvi i jedini
na doručku. Za to vreme posle obilnog smeha, ja i Dragan smo legli i duboko zaspali.

Zanete u knjige pred vratima menze, pred svitanje, zateče ih stariji učenik koji je posle predaje dežurstva krenuo ka
svojoj sobi, na spavanje. Iznenađen prizorom, upitao ih je šta tu rade u ovo doba. Oni su mu odgovorili da čekaju
doručak. Kada ih je upitao, kakav doručak i rekao im koje je doba noći, shvatili su da su bili prevareni i vratili su se u
sobu na spavanje. Shvatili su da nije dobro što su bili ljuti na mene i Jelića, zbog čega nisu hteli da pitaju koliko je sati.
Sve navedeno ih nije sprečilo da u cik zore opet ustanu pre svih nas.
Golaboski Venko

36