Page 224 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 224

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

                                                            MANDIĆ RADIVOJ


                                   Od  majke  Milke  (pokojne,  umrla  1984.)  rođene  Pivnički  iz  Sremske
                                   Mitrovice  i  oca  Nikole  (pokojnog,  umro  2013.)  takođe  iz  Sremske
                                   Mitrovice, u Velikim Radincima,  rođen sam 13.04.1955.godine u 21.30 č
                                   kao drugo dete u porodici u Sremskoj Mitrovici, SAP Vojvodina, Srbija,
                                   Jugoslavija. Moj brat Lazar, stariji dve godine, umro je u februaru mesecu
                                   2018.godine.  Odrastao  sam  u  radničkoj  porodici,  sa  ocem  koji  je  po
                                   zanimanju bio stolar, majkom domaćicom, starijim bratom, očevim očuhom
                                   i očevom majkom koja je rano ostala udovica.

                  Odrastanje  do  školskih  dana  proteklo  je  u  zabavištu  i  sa  mnogo  drugara  iz  komšiluka,
                  približno istih godina. To je bila jedna divna generacija, jer se družimo i danas, intenzivnije od 2004.godine kada
                  sam se vratio u svoj rodni grad.

                  Osnovnu školu ,,Jovan Jovanović Zmaj“ završio sam sa odličnim uspehom. Ova osnovna škola mi je pružila
                  odlična znanja i doprinela da kao radničko dete steknem odlične radne navike. Otac i mati mi nisu mogli puno
                  pomoći oko savladavanja školskog gradiva, jer je majka imala završena 4 razreda osnovne škole, a otac 4 razreda
                  osnovne škole i šegrtsku školu.
                  Provodio  dosta  vremena  sa  ocem  u  radionici  pomažući  mu  u  obradi  drveta  i  u  pravljenju  vrata,  prozora,
                  nameštaja…  Imao  je  skoro  sve  stolarske  mašine  u  jednoj  skromnoj  prostoriji.  Mnogo  je  radio  da  bi  uspeo
                  prehraniti 6 članova porodice. Zahvalan sam mu na svemu, a pogotovu što mi je omogućio da uz njega steknem
                  radne navike, što mi je mnogo značilo u daljem životu. Sa ocem sam počeo raditi od svoje 10 godine, a od prvog
                  razreda osnovne škole bavio sam se gimnastikom koju sam trenirao do završetka gimnazije.

                  U Sresmkoj Mitrovici sam posle osnovne škole upisao i završio gimnaziju ,,Ivo Lola Ribar“. Za vreme školovanja
                  svake večeri sam odlazio na treninge gimnastike  u klub ,,Partizan“. Uz treninge, redovno sam pohađao nastavu
                  i pomagao ocu u radionici. Ništa mi nije bilo teško.

                  Stariji brat Lazar je po završetku osnovne škole otišao na zanat za radio i TV mehaničara. I ja sam hteo da upišem
                  isti zanat po završetku osnovne škole i da po završetku zanata zajedno s bratom otvorim firmu. Otac se nije složio
                  s mojom namerom i izrazio želju da ja kao odličan đak upišem gimnaziju i da završim fakultet za doktora ili
                  profesora. Poslušao sam ga i upisao sam se u gimnaziju.
                  Posle četvrte godine gimnazije, poželeo sam da odem u vojnu školu za pilote, u Zadar. Otac za moju želju nije
                  hteo ni da čuje. Bio je isključiv: - Ne može i tačka.

                  Bio sam uporan i uspeo sam da ga izmolim za odobrenje da odem u vojni odsek u Sremskoj Mitrovici i da predam
                  dokumenta, ali bilo je kasno, konkurs je bio zatvoren. Po povratku iz vojnog odseka rekao sam ocu da idem negde
                  da radim, a iduće godine ću se odazvati konkursu u roku. Na to mi je otac predložio da se upišem na arhitekturu
                  u Beograd, jer je smatrao da imam sklonosti prema arhitekturi. Poslušao sam ga. Od tri prijemna ispita položio
                  sam dva, ali iz matematike sam imao nešto slabije rezultate pa nisam primljen. Na kraju se upišem na ekonomsko-
                  pravni fakultet-poslovni smer, ali sa namerom da sledeće godine konkurišem za upis u VVA.
                  Pokojni otac je bio uporan u ubeđivanju da ne prekidam školovanje u Subotici, ali ja sam bio još uporniji i
                  odlučniji. Javio sam se na konkurs i pozvan sam na preglede u Zemun. Posle petodnevnih pregleda vratio sam se
                  kući. Otac je priželjkivao da mi nađu neki sitni nedostatak i da me odbiju. Ja sam čekao obaveštenje u nadi da će
                  mi se ostvariti želja. Dočekao sam obaveštenje u kojem je pisalo da se 30.09.1975.godine  do 24.00 č  javim na
                  školovanje u VVA na a. Zemunik, Zadar.
                  Primljeno je iz građanstva nas 30. Mi smo morali odraditi sve ono što su u julu odradili pitomci VG ,,Maršal
                  Tito“, a vezano je za selektivno letenje i padobranski skok.
                  Na selektivnom letenju, nastavnik letenja mi je bio  kapetan Krušec Vjekoslav, a grupići  Lubura Milivoje i
                  Trajkov Mirko. Lubura i ja smo prošli selektivno letenje, a Trajkov je nastavio školovanje u VVA, OVS (opšti
                  vazduhoplovni smer).
                  Nakon selektivnog letenja pridružili smo se ostalim pitomcima 28. klase VVA i otpočeli sa pešadijskom obukom
                  na Šepurinama. Nakon toga su usledile pripreme za skok padobranom. Uspešno sam izvršio skok padobranom
                  tipa PD-08 iz aviona DC-3 Daglas ili C-47.




                                                                      224
   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229