Page 219 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

LEGNER BORIS

Od majke Marije (rođena Ramšak) i oca Franca, rođen sam u radničkoj
porodici 16.05.1956.godine, u Slovenj Gradecu, SO Slovenj Gradec, SR
Slovenija, Jugoslavija. Međutim, živeli smo u gradu Ravne na
Koruškom gde sam završio OŠ ,,Prežihov Voranc“ 1971.godine. Iste
godine sam konkurisao i upisao se u 11. klasu VG ,,Maršal Tito“ u
Mostaru.
Pošto sam, kao odličan učenik četvrte godine VG oslobođen mature,
1975.godine upisujem se u 28. klasu Vojne Ekonomske Akademije
(VEA) u Beogradu. Nakon četvorogodišnjeg školovanja, godine 1979.diplomirao sam na VEA i proizveden u
čin potporučnika Intendantske Službe.

Moje prvo mesto službovanja bilo je u Ljubljani gde sam dve godine obavljao dužnost komandira voda u
Intendantskom Bataljonu, da bi potom bio postavljen za Načelnika klase u Opštoj Srednjoj Vojnoj Školi “Franc
Rozman - Stane“.

Tamo sam radio do septembra 1983.godine, kada sam upućen
na jednogodišnje školovanje u Političku Školu „Josip Broz
Tito“ u Kumrovec.

Od 1984. - 1986.godine bio sam na dužnosti Referenta u
stručnoj službi Komiteta Organizacije SKJ u 1. Armiji sa
težištem rada na omladinskim pitanjima.

Za Predsednika Predsedništva Organizacije Saveza
Socijalističke Omladine Jugoslavije u Jugoslovenskoj
Narodnoj Armiji (OSSOJ u JNA) sam izabran 1986. godine i
ponovo 1988.godine, da bi potom bio postavljen na dužnost
Zamenika Komandanta pitomačkog bataljona na VA KoV u
Beogradu.

Potom, u julu mesecu 1991.godine upućen sam u Angolu u
Mirovnu Misiju UNAVEM-II kao vojni posmatrač - United
Nations Military Observer (UNMO). U oktobru 1992.godine,
a na lični zahtev, vratio sam se prevremeno u zemlju. Takođe,
na lični zahtev, 30. septembra 1994. godine, prestala mi je
aktivna vojna služba u Vojsci Jugoslavije u činu majora
Intendantske Službe.

Za vreme službe više puta sam odlikovan i nagrađivan.
Ophrvan bolom, tugom i dubokim razočarenjem zbog događanja pre, za vreme
i posle raspada SFRJ, bez prijatelja koji bi navratili i pitali kako smo, a posebno
zbog bezbednosti porodice i bolje budućnosti naše dece iz etnički mešovitog
braka, 1994.godine odselili smo se na Novi Zeland. Tu smo konačno našli svoj
mir i sve ono što smo tražili. Sve vreme, a posebno u najtežim periodima, verno
je stajala uz mene i pružala punu podršku moja supruga Mirjana koja je podnela
najveći teret velikih promena u našim životima. I ona i ja smo radili od zore do
mraka da bi napokon sebi a posebno deci, priuštili pristojan život.

Obavljao sam brojne poslove : prodavac, kancelarijski radnik, operativni i
dežurni menadžer skladišta i prodavnice, prevodilac, recepcioner, privatni
instruktor matematike, mesar, oficir bezbednosti na aerodromu. Tokom
2001.godine sam uz rad i magistrirao na Univerzitetu Massey u Palmerston
Northu - Master of Phylosophy (Humanities), - MPhiI (Hum).

Zbog narušenog zdravlja i neizlečive bolesti, penzionisali su me u oktobru 2014.godine.

U braku sa suprugom Mirjanom (rođena Rakonjac) stekli smo dvoje dece, sinove Bojana (1981) i Janka (1984),
oba rođeni u Ljubljani.

219