Page 177 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

ČABARKAPA MILJAN

Ovaj svet sam ugledao na Krstovdan (27. septembra)
1956.godine u prelepom selu Vrulja na severu Crne Gore, u
mnogočlanoj hrišćanskoj zajednici moga dede Sava. Rođen
sam od oca Milete i majke Mirjane, kao treće od petoro dece
u mojih roditelja koji su se veoma brzo osamostalili i kao
veoma vredni ljudi, otac kao radnik, a majka domaćica i
poljoprivrednik, stvarali svoju porodicu.

Kroz selo protiče planinska reka Ćehotina u koju se uliva
bezbroj bistrih planinskih izvora po čemu je mesto i dobilo ime.
Moj rodni kraj i danas ima sve odlike naseljenog mesta, ima
osnovnu školu, ima reku, a ima i crkvu koja je prvobitno izgorela u toku II. Svetskog rata, a od 2000.godine je
obnovljena na imanju moga pradede Jovana i posvećena je svetom Dimitriju koji je i zaštitnik krsne slave bratstva
Čabarkapa. Crkvu je, svojevremeno, od temelja sagradio stric Blažo Perotin i predao je u okrilje eparhije
miloševske. Na tome su mu posebno zahvalni svi njegovi srodnici, kao i svi stanovnici ovoga kraja.

Rastao sam i stasavao uz svoju braću i sestre i bliže rođake, nadahnjivan slobodarstvom i svim ljudskim vrlinama,
slušajući pesmu bistrih potoka, i epska kazivanja kosovskog i pokosovskog ciklusa uz strune gusala.
Osmogodišnju školu završio sam u svom rodnom mestu, a nakon obavljenih pregleda u VMI Zemun upisao sam
Vazduhoplovnu Gimnaziju “Maršal Tito” u Mostaru u 11. klasi 1971.godine.
Nakon maturiranja, selektivnog letenja i skoka padobranom 1975.godine započeo
sam školovanje u Vazduhoplovnoj Vojnoj Akademiji na aerodromu Zemunik u 28.
klasi. Prvu godinu akademije završio sam na a. Zemunik, a ostali deo nastavljam u
Mostaru na heliodrmu Rodoč koje uspešno završavam 1978.godine kada sam
proizveden u čin potporučnika-pilota helikoptera.

Posle školovanja u VVA obučavan sam sa grupom pilota za specijalne zadatke za
,,Službu traganja i spašavanja’’ na a. Zemunik, nakon čega sam upućen u Titograd
(Podgoricu), u 172.lbap/š. Najveći deo svog radnog angažovanja proveo sam upravo
u toj jedinici gde sam obavljao najhumanije poslove u ,,Službi traganja i spašavanja
posada i putnika pri udesima vazduhoplova i za pomoć stanovništvu kod nesreća i
elementarnih nepogoda“. Samo da naglasim da su prvi izveštaji u svet o zemljotresu
na Crnogorskom primorju upravo poslati iz helikoptera kojim sam ja upravljao. Sa svojim timom priskakao sam
u pomoć kod mnogih velikih nesreća, kod spašavanja posada vazduhoplova, a najteže od svega su bile akcije
spašavanja kada pomoći više nije bilo.

U toku 1993.godine postavljen sam za Komandanta 722.pohe (protiv-oklopne helikopterske eskadrile), koja je
posle kratkog vremena i objedinjavanja sa drugim jedinicama transformisana u 897. mhe (mešovitu helikoptersku
eskadrilu) koja je u svom sastavu imala skoro sto helikoptera. Jedinica se bavila obukom studenata pilota, raznim
vrstama prevoženja, traganjem i spašavanjem i podrškom drugim jedinicama vojske.

Krajem 1995. i u toku 1996.godine završio sam školovanje u Generalštabnoj Akademiji u Beogradu, nakon čega
sam kratko vreme proveo u komandi 423.vb /vazduhoplovne baze) na mestu Načelnika za OP (operativne
poslove), sa vizijom da budem postavljen na mesto komandanta aerodroma Golubovci. Po potrebi službe
premešten sam u Komandu RV i PVO (sa taktičkog na strategijski nivo), na mesto Pomoćnika Komandanta za
ratni plan, na kojim poslovima sam proveo dve godine u veoma burnim vremenima. U jesen 1998. godine, nešto
pre pregovora u Rambujeu, raspoređen sam na mesto Pomoćnika za helikopterske jedinice Komande RV i PVO.
Na tim poslovima ostao sam sve do 2002. godine, kada sam premešten u GŠ Vojske SCG, gde sam ostao sve do
penzionisanja.
Helikopterske jedinice su u toku agresije NATO pakta na SRJ izvršavale letačke zadatke sve vreme rata bez
gubitaka. Bili smo u varijanti kopnene bitke rasporedili veliki broj protivtenkovskih raketa i pogonskog goriva u
bližem rejonu dejstava, što nam je davalo veliku prednost u odnosu na neprijatelja, a raspolagali smo popriličnim
brojem borbenih protiv-oklopnih helikoptera. Možda se zbog toga i nije vodila kopnena bitka.

Učestvovao sam 2004.godine na multinacionalnoj vežbi Vojske SCG i OS Rumunije na Đerdapu u ulozi
Pomoćnika Komandanta za snage RV i PVO. Komandant snaga Vojske SCG bio je legendarni general Božidar
Delić, koji je posebno apostrofirao vazduhoplovne snage i njihovu ulogu. Mogu skromno da kažem da smo bili

177