Page 173 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 173
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
CVEJIĆ DRAGAN
Od majke Jelene i oca Radovana, rođen sam u radničkoj porodici
16.09.1956.godine u Novom Sadu, SAP Vojvodina, SRBIJA,
Jugoslavija. Završio sam OŠ ,,Ivo Lola Ribar“ u Novom Sadu
1971.godine. Iste godine sam konkurisao za upis i upisao se u
VG ,,Maršal Tito“ u Mostaru.
Posle mature, selektivnog letenja i skoka padobranom,
1975.godine upisao sam se u 28. klasu VVA. Nakon
četvorogodišnjeg školovanja, diplomirao sam u VVA i dobio
zvanje oficira-pilota JNA.
Nakon završetka VVA završio sam sledeće škole i kurseve: Kurs za nastavnika Letenja (KNL) u Zadru,
1979/80.godine. Nakon završetka KNL, raspoređen sam u garnizon Titograd (Podgorica), na a. Golubovci.
Odmah po javljanju na dužnost, upućen sam na ispomoć u Pulu na nekoliko meseci. Nakon toga, vratio sam se
u svoju matičnu jedinicu, u Titograd. Na lični zahtev, 1982.godine, zamenio sam se za radno mesto nastavnika
letenja sa Čonč Darkom, tako da sam ja prešao iz Titograda u Zadar, a Darko iz Zadra u Titograd.
Leteo sam na avionima tipa Galeb, Jastreb, Utva, AN-2, a i za potrebe protivpožarne zaštite. Ostvario sam nalet
od 2700 sati. U Zadru sam završio vojnu karijeru na licni Zahtev 1991.godine.
Nakon napuštanja AVS (aktivne vojne službe) pokušao sam da se snađem u civilstu. U Zadru u Hrvatskoj su mi
odbili zahtev za državljanstvo, jer nisam imao preko 10 godina boravka na teritoriji Hrvatske, a i zbog odbijanja
da se pridružim Hrvatskoj vojsci u ratu. Vratio se u Novi Sad.
Otpušten iz vojske bez prava na penziju, pokušao sam dobiti civilne dokumente u Novom Sadu. Pri traženju
dokumenata, ustanovio sam da sam “izbrisan” iz matične knjige rođenih i tako postao nepostojeća osoba za
sistem, za državu u kojoj sam rođen. Dobio sam potvrdu da nisam upisan u knjigu državljana, odbio sam ponudu
da dokumente dobijem “preko veze” ako se pridružim srpskim vojnim jedinicama u ratu. Sa potvrdom da nisam
upisan u knjigu državljana RS otputovao sam u Englesku.
Zatražio sam politički azil i dobio sam status Zaštićene osobe od strane Ujedinjenih Nacija i pasoš Ujedinjenih
nacija, sa zabranom odlaska u zemlje tada već bivše SFRJ. Nakon 9 godina dobio sam Britansko državljanstvo i
pravo putovanja.
Bio sam oženjen sa suprugom Dankom iz Šibenika od 1982-2001.godine, kada smo se razveli. Kćerka Dijana,
tada 13 godina, odlučila i napustila dom u Kembridžu. Živeli smo kao podstanari do 2008.godine, do kada sam
iškolovao kćer na univerzitetu u Kembridžu. Tada smo oboje dobili stanove i nastavili živeti, raditi i studirati.
Ja sam se školovao na Middlesex univerzitetu i stekao zavanje diplomiranog prevodioca, dok je Dijana završila
magisterij na Univerzitetu.
Započeo sam novu karijeru, radeći kao menadžer doma za mentalno obolele, do 2003. godine, kada sam postao
Inspektor za Zdravstvo i socijalnu negu, jedan od 450 za celu Englesku. Uz to radio sam i kao prevodilac.
Sa pozicije neplaćenog direktora Instituta za jezike u Londonu, (Institute of Linguists) otpočeo sam studiranje
posle-diplomskih studija za predavača kursa kako bih steakao Diplomu za javno prevođenje. Nakon dobijanja
diplome, formirao sam kurs, pa elektronski kurs za isti predmet i počeo predavati na Univerzitetu u
Northamptonu, gde sam radio kao predavač i vođa kursa od 2005-2013.godine, sve do gašenja jezičkog smera na
univerzitetu.
173
