Page 146 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

SEKEREŠ JOŽEF

15.01.1956.-29.11.1984.

Od majke Rozalije i oca Ištvana, rođen je u radničkoj porodici
15.01.1956.godine, u SO Vršac, SAP Vojvodina, SR Srbija,
Jugoslavija. Majka je bila domaćica, a otac je radio na železnici kao
radnik mašinske struke. Osnovnu školu je završio, u Vršcu,
1971.godine. Iste godine konkurisao je i upisao se u 11. klasu VG
,,Maršal Tito“ u Mostaru.
Posle mature, selektivnog letenja i skoka padobranom, 1975.godine
upisao se u 28. klasu VVA, smer piloti aviona.
Nakon četvorogodišnjeg školovanja i
diplomiranja, 1979.godine stekao je zvanje pilota
dozvučno-mlaznih aviona.
Nakon završetka VVA, prvo mesto službovanja
mu je bilo Kraljevo, aerodrom „Lađevci“, dužnost
pilota. Vojno-lekarska komisija za letače (VLKL),
iz zdravstvenih razloga mu menja zdravstveni
kriterijum sa 2. kriterijuma za pilota dozvučno-
mlaznih aviona na kriterijum 3. za pilota
helikoptera. Na preobuku u VVA, u Mostar, otišao je u martu 1982.godine. Posle
uspešno završene preobuke na helikopter SA-341 „Gazele“, krajem 1982.godine dobio
je novo mesto službovanja na a. Niš, gde je odmah po dolasku započeo preobuku na
transportnom helikopteru HT-40 (Mi-8). Jožef je uspešno završio i preobuku na
transportni helikopter, nakon čega se uključuje u redovne dužnosti u jedinici.
Eskadrila u kojoj je Jožef radio obavljala je razne namenske zadatke. Tako je
u novembru 1984.godine posada u sastava Mandrapa Milan (vođa posade-
vazduhoplova), Sekereš Jožef (član posade-drugi pilot) i Ružić Rajko (član
posade-tehničar letač) određena za izvršenje zadatka službe traganja i
spašavanja na aerodromu Batajnica u Beogradu.
Dana 29.11.1984.godine, Jožef je tragično izgubio život u saobraćajnoj
nesreći neposredno ispred ulazne kapije aerodroma Batajnica.

Tog kobnog dana cela posada je u večernjim
časovima izašla u grad Beograd. Saobraćajna nesreća se dogodila prilikom povratka
iz grada, ispred kapije aerodroma, u okolnostima veoma guste magle zbog čega je
vozač, kolega Mandrapa Milan vozilom direktno udario u zaustavljen kamion na
kolovozu. Od posledica udara život je tragično izgubio samo Jožef, a nakon nepune
3 godine od posledica te saobraćajne nesreće umro je i kolega-vozač Mandrapa
Milan. Treći član posade Rajko, živi u Kraljevu.

Poginuo je u tek dobijenom činu kapetana. Na žalost, Jožefov život i vojnička
karijera su bili veoma kratki pa su skromna i njegova stečena zvanja u struci, ali i
stimulativne mere. Nagrađen je ordenom za vojne zasluge sa srebrenim mačevima i
Medaljom za vojne zasluge koju je dobio povodom 40 godina JNA.
Bio je sluhista. Kao Mađar, neverovatno je dobro poznavao srpsko-hrvatski jezik.
Jednom prilikom svojoj supruzi je izjavio da na mađarskom jeziku ne bi mogao da
govori o vazduhoplovstvu. Otac Ištvan je svirao muzički instrument „cimbalo“ pa je
i Jožef imao nasleđeno interesovanje za muziku. U Vršcu je pohađao nižu muzičku školu, vežbajući da svira
harmoniku i gitaru. Voleo je da peva, a posebno da sluša „akustičnu muziku“. Tako se njegov cimer iz gimnazije
Trailović Dragan - Motika seća, da je obožavao da sluša grupu „S vremena na vreme“. U vreme čestih dežurstava
i dosadnih zimskih neletačkih dana, Jožef je obožavao da igra „Jamb“. Tog kobnog dana, u njegovom letačkom
kombinezonu pored ličnih dokumenata pronađeno je i pet prilično pohabanih kockica, koje se sada nalaze u
posedu njegove supruge Gordane.

146