Page 145 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

POPOVIĆ DRAGAN

23.01.1956.- 09.10.1999.

Od majke Dobrile, rođene Đokić, i oca Ivana, rođen je
23.01.1956.godine u Obrenovcu, Srbija, Jugoslavija, u radničkoj
porodici. Otac mu je radio u administraciji u PKB
(Poljoprivrednom kombinatu Beograd), a majka se posvetila
porodici i odgoju sinova Zorana (1952.) i Dragana.
Prvih šest razreda Dragan je završio u Prvoj Obrenovačkoj školi,
tada „Jovan Popović“, koja je osnovana 1837.godine, a u kojoj je
službovala i pesnikinja Desanka Maksimović. Prva znanja stekao
je od učiteljice Stojanke Mandić, majke Olivera Mandić-a, a
poslednja dva razreda završava u OŠ „Posavski partizani“ takođe
u Obrenovcu. Bio je odličan učenik, a posebno se isticao
znanjem iz matematike. Postizao je zapažene rezultate na
opštinskim, republičkim i saveznim takmičenjima tadašnje SFRJ.

Vazduhoplovnu gimnaziju „Maršal Tito“, upisao je 1971.godine kao prvi đak iz
Obrenovca i uspešno je završio 1975.godine. Zbog izvesnih zdravstvenih problema
na kraju školovanja u VG nije nastavio školovanje u VVA već je 1975.godine upisao
Ekonomski fakultet u Beogradu i uspešno ga završio.
Bio je dobar sportista, kako u osnovnoj školi, u VG pa i posle, za vreme fakulteta i u toku svog službovanja. Bio
je član odbojkaških klubova „Sinđelić“ iz Beograda, „Prve Iskre“ iz Bariča i „TENT“ iz Obrenovca na osnovu
čega mu je priznat staž osiguranja od oko 6 godina.
Kao bivši igrač, bio je član Uprave OK „TENT“ i
posebno je posvetio pažnju sportskoj aktivnosti mladih
naraštaja, odbojci, tenisu, plivanju, skijanju i ostalim
sportovima. Za vreme studija bio je član malog
amaterskog teatra u Obrenovcu. Oženio se Oliverom
Popović (devojačko Pantelić) 1983.godine, a
1984.godine rađa im se kćerka Ana kojoj je preneo
ljubav prema sportu, matematici, putovanjima i
druženju.
Supruga Olivera se od početka radne aktivnosti do
danas bavi advokatskim poslom.
Kao diplomirani ekonomista radio je u TP (Trgovinskom preduzeću)
„Posavina“, napredujući u struci bez partijske pripadnosti kao rukovodilac
maloprodaje, a kasnije je u poljoprivredno-proizvođačkoj firmi „Dragan
Marković“ uspešno obavljao posao u komercijalnom sektoru. Tokom
1994./1995. godine vratio se u s firmu TP „Posavina“, na mesto generalnog
direktora, konsolidovao je, uvećao obrt kapitala i promet, ali obzirom da nije
imao podršku vladajućih lokalnih struktura vratio se u firmu „Dragan
Marković“ kao rukovodilac komercijalnog sektora. Tu ga je zateklo
bombardovanje 1999. godine kada je vodio računa o skladištenju žita, na
dežurstvima, o stočnom fondu, farmi krava i svinja, poljoprivrednim
mašinama, pravilnoj distribuciji hrane i slično.
Nije prihvatao ucene kao ni pozive za privatna zaposlenja sa velikim zaradama
sa obrazloženjem da neće „sumnjive aranžmane“. Bio je privržen porodici i
koristio je svaki trenutak da je okupi i sa njom provede što više vremena na
izletima i zajedničkim skupovima. Posebno zadovoljstvo su mu činili odlasci u pozorište gde je uživao kako u
dramama tako i u vodviljima. U društvu je bio kozer i iz njega su vrcale šale, voleo je i društvo, a govorio je da
bi voleo imati svoju kafanu.

Kćerka Ana je završila Fakultet za trgovinu i bankarstvo, udata je i ima dva sina, Veljka i Vida, živi u Beogradu.
Dragan je preminuo 40 dana posle operacije žučne kese, 09.10.1999.godine dok je gledao fudbalsku utakmicu
Jugoslavija - Hrvatska.

Sahranjen je 10.10.1999.godine na Starom obrenovačkom groblju.
145