Page 89 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

borbeni zaokret, polu prevrtanje-petlja-borbeni zaokret, prevrtanje-petlja-imelman, levi i desni kovit i na kraju
horizontalni valjak, a nakon toga povratak na aerodrom, imitacija prinudnog sletanja sa ugašenim motorom,
sletanje, i dva produžavanja na drugi školski krug iz faze protrčavanja.

U toku decembra i januara meseca svi smo laširali, osim Blanuše Nenada. Bodiroga Milovan je sam, posle
laširanja odustao od dalje letačke obuke. Prešli smo na drugi deo razdela, a to je figurno letenje. Po završenom
prvom razdelu prešli smo na grupno letenje posle koga je i Ožegović Asim odustao i školovanje nastavio u OVS.
Zatim na Navigacijsko letenje po maršrutama na srednjim visinama. Leteli smo na plafonu leta N-60 , na 12000
m. Na kraju leteli smo u razmaknutom i smaknutom poretku u sastavu para i odeljenja.
Po svakom razdelu, nakon završenog letenja na duploj komandi, polagali smo izvršavajući let po naučenim
elementima u pratnji kontrolora. Kontrolor je u toku leta popunjavao ispitnu listu, upisivao primedbe i davao
ocene po elementima leta i odobrenja ili zabrane za samostalne letove po tom razdelu (profilu) obuke. Nakon
prolaska kontrole i dobijanja ocene, izvršavali smo samostalne letove po savladanim elementima leta.

Drugu godinu školovanja naše 28. klase u VVA, prvu letačku godinu, obeležila su dva događaja. Oba su se
dogodila početkom aprila meseca 1977.godine.
U prvom događaju akteri su bili: Miladinović Jovo, naš klasić i njegov NL Stegnjaić Nikola. Po planu, letelo se
po vežbi: Visinski let. Cilj je bio da mi pitomci ostvarimo praktičan uvid šta znači podatak koji govori o plafonu
leta za neki avion i kako se avion i motor ponašaju na tim graničnim visinama, odnosno zašto je to za određeni
avion maksimalna visina koju on može postići.

Obzirom da avion N-60 (Galeb) nije imao presurizovanu kabinu, vršili smo opsežne psiho-fizičke pripreme i
proveru kiseoničkih maski i ispravnost rada regulatora za kiseonik na avionima.

Dan RV i PVO

Oduvijek sam volio crtati...poneku karikaturu, neki motiv itd...a ta prva letačka godina lagano nas je dovela i do 21.
maja 1976. godine...Dana vazduhoplovstva...u našem internatu, u predvorju, radili smo tzv. zidne novine posvećene
Danu vazduhoplovstva. Zanimacija koja je bila baš u sferi moga interesovanja. Za materijale vezane na temu Dana
vazd. snalazili smo se kako smo znali, uglavnom izrezivali iz novina i iz kojekakvih drugih izvora. To je bio pano
srednje veličine gdje smo od dolje pa prema gornjem rubu, kroz slike i tekst, prikazali razvoj vazduhoplovstva...od
Franje Kluza i aerodroma Urije kod Prijedora, pa do tadašnjih dana. Završili smo taj posao dan prije samog praznika,
a moja uloga u tome poslu bila je poprilična. Bili smo taj dan i u boksovima sa nastavnicima i već je završavalo radno
vrijeme predviđeno za taj dan uoči praznika, kada me moj nastavnik Baštanić upitao onako, za moj pojam i malo
bahato...Jeli Joso, znaš li ti šta mi slavimo sutra ? A ja kao iz topa - ne znam druže potporučniče...on je tako poskočio
u stolici da se i sada toga živo sjećam...nije mogao vjerovati da ja to ne znam i započeo je salvu gotovo pogrdnih
rečenica...ja sam se toliko prepao ( jbg, nastavnika smo gledali ko u boga ) da me bilo strah da mu priznam da sam se
šalio nego sam ostao pri svojoj tvrdnji. A bio mi je nastavnik prilično nezgodan, malenog rasta, pun sebe i bez obzira
što je bio malešan, uspijevao nas je gledati onako "sa visine", narodski rečeno...ali poenta cijele ove priče jeste u tome
što su sutradan, dakle na sam praznik, moj nastavnik i Jakovac došli u internat da nas malo obiđu. Stali su ispred panoa
na kojemu smo napravili zidne novine, prokomentirali da je lijepo napravljeno i onda slijedi obavezno pitanje tko je to
radio...netko od prisutnih rekao je - Hrgović !? Odmah po tom saznanju, došao je moj Baštanić u našu sobu i onako
u svom stilu procijedio kroz zube...jeli Joso, jesi ti to mene našao da zajebavaš...iskreno, ostao sam bez teksta, nisam
se smio nasmijati niti sam znao šta reči...nisam očekivao da bi od svih nastavnika baš on došao u obilazak, pa sam
uradio ono što je u tom trenutku bilo najpametnije za mene - šutio sam kao pravi krivac i otrpio nekoliko rečenica
koje ovdje ne bih ponavljao...u narednim danima nije mi bilo lako, sječate se da su nastavnici često imali vrlo
sofisticirane kazne, tipa prepisivanja jedne do dvije stranice novina i slično...obavezno preko vikenda kako nam ne bi
bilo dosadno.
Hrgović Josip

Ukratko: Jovo i njegov nastavnik letenja Nikola su poleteli, u režimu penjanja leteli do svoje zone za vizuelno
letenje i u zoni zadržali režim penjanja i povećavali visinu u blagom zaokretu. Na visini oko 9000 m, Nikola
naređuje Jovi da pusti komande i on preuzima upravljanje avionom. Jovo je uradio ono što mu je rekao NL i
pažljivo posmatrao šta radi NL, kako bi što više pojava uočio i što više naučio iz tog leta. Avion je bio na punom
gasu. Jovo prati rad u ubeđenju da Nikola izvodi neki manevar kojim avion kontrolisano prevodi u poniranje.
Postepeno se povećavala brzina, ali i ugao poniranja. Avion je ostao na punoj snazi motora, a visina se sve brže
smanjivala. Ubrzo je avion preveden u obrušavanje. Jovo je video da se nešto čudno dešava, ali je mislio da to
nastavnik ispituje njegovu toleranciju-strah. Jednog trenutka, a to je bio poslednji trenutak, primetio je da su se
kazaljke mah metra skoro poklopile, Jovo hvata palicu i naglo je povlači prema sebi da bi sprečio sudar sa
zemljom. Prekoračuje ,,g“ opterećenje za avion, pada mu mrak na oči i ponovo uspostavlja vizuelni kontakt na

89