Page 288 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 288

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

                                                             TIKVEŠA RAMIZ


                                       Rođen sam 19.04.1956.godine u Sarajevu, BiH, Jugoslavija. U mestu
                                      rođenja  sam  živeo  do  1962.godine,  kada  smo  se   zbog  poslovnih
                                      obaveza moga oca preselili u Novi Sad. Prva četiri razreda završio u
                                      osnovnoj školi "Branko Radičević", a sledeća četiri u osnovnoj školi
                                      "KostaTrifković".    Primljen  sam  u  VG  "Maršal  Tito"  u  Mostaru
                                      1971.godine, koju sam završio nakon četiri krasno provedene godine
                                      druženja i školovanja. Na letenju u Rijeci na aerodromu Sušak upoznao
                                      sam Tot Petra, JAT-ovog pilota DC-9 koji je polagao ispit za kopilota
                                      za avion tipa DC-10. E, taj mi je ispričao priču o životu civilnih pilota
                                          koji  idu  na  međunarodne  letove:  mnogo  veća  plata  od
                                          vojnih pilota, Mallboro, Levis, Jack Daniels, Las Vegas i
                                          naravno  stjuardese.  Sve  što  jedan  tinejdžer  može  da
                                          zamisli.
                                           To da na kraju prve godine VVA  u Zadru ,,profulam“
                                          ispit iz termodinamike valjda je najviše uticalo što od tri
                                          devojke sa kojima sam se istovremeno zabavljao, dve su
                                          imale  baš  ozbiljne  namere  da  se  udaju,  što  meni  nije
                                          padalo na pamet.

                  Napustio sam VVA, vratio sam se kući i prijavio se u JAT, ali me je dočekala vojna
                  lekarska  komisija  i  tu  se  moja  priča  o  avionima  završila.  Sledeće  3-4  godine
                  proputovao sam dobrim delom  Evrope. Živeo sam momački, postao vrhunski igrač jedne vrste bilijara, odlazio
                  u kazina gde sam u par njih dobio zabranu ulaska (valjda nisam ostavljao dobrovoljne priloge) i tako do momenta
                  kada sam upoznao moju jedinu pravu ljubav sa kojom sam i dan danas.
                                                                     Moja Mirsada. Izrodila mi je troje dece, prvo sina i onda dve
                                                                    ćerke. Sada imamo troje unučadi, a četvrto je na putu. Mi se
                                                                    još uvek volimo.
                                                                    Inače sam 1980.godine počeo da radim kao moler. Vrlo brzo
                                                                    sam  se  snašao  u  tom  poslu  tako  da  su  mi  se  stranke
                                                                    najavljivale i nekoliko meseci unapred.
                                                                    Krajem 80-ih krenuo sam u građevinu, a 1996.godine sam
                                                                    dobio prvi svoj objekat koji sam gradio kao investitor.
                                                                    Nisam se grabio za posao, bio sam zadovoljan i imao sam
                                                                    predstavu  kada  ću  stati,  tako  da  sam  izgradio  oko  200
                                                                    stanova, koje sam prodao.
                                                                    Upoznao sam dosta ljudi i draži su mi oni koji su "na ivici
                                                                    zakona" jer njima više verujem, a  velikoj većini ostalih u
                  Srbiji "poštenih i kulturnih" pazim da ne okrenem leđa.
                  Eto toliko od mene. Svima želim dobro zdravlje, kako bi rekla Bosanka : "Bože ti meni zdravlja, mom mužu
                  posla".
                                                             Drugarski pozdrav !!!




















                                                                      288
   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293