Page 165 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

BANJARI ANTUN

Od majke Julijane i oca Janoša, rođen sam u radničkoj porodici,
11.02.1956.godine u mestu Odžaci, SO Odžaci, SAP Vojvodina, SR
Srbija, Jugoslavija.
Osnovnu školu „Boris Kidrič“ u Odžacima završio sam 1971.godine.
Iste godine konkurisao, prošao lekarske preglede i upisao u 11. klasu
VG „Maršal Tito“ u Mostaru. Prvu godinu gimnazije tj. godinu
prilagođavanja na nove uslove života uspešno sam prebrodio.
Pohađao sam C odeljenje. Razredni starešina prve godine je bila
Hadžić Nermina zvana Luca. Predavala je matematiku. Nismo se baš
proslavili, kao razred, iz matematike nešto zbog nje, a i nešto našom krivicom.
Kroz drugu i treću godinu nas je vodila Hadžiosmanović Vahida, predavala
nam je hemiju. Dobro smo je naučili. U četvrtoj godini razredni starešina nam
je bio Rajko Ivanović, predavao sociologiju. Rajko je bio strog i pravedan, a
voleo je da ,,tera“ karte. Uglavnom sam uspešno
završavao razrede više dobrim, a ponekad i vrlo
dobrim uspehom. Moj večiti cimer kroz
gimnaziju je bio Groznica Nenad, a delom i
Jesenšek Vasja. On je bio sa nama prve dve
godine, a posle je napustio gimnaziju. ,,C“
odeljenje, u koje sam išao, je bilo proglašeno
najboljim razredom u gimnaziji pa smo dobili nagradno putovanje, u trajanju od
dva dana, na more u vojnom hotelu u Baškim Vodama. Posle mature i uspešno
završenog selektivnog letenja, kod Kolar Lasla, te padobrnskog skoka upisujem u 28. klasu VVA. Nakon
„Šepurina“ tj. vojničke obuke u trajanju od mesec dana dolazimo napokon u akademiju i potpisujemo zakletvu.
Otpočinje redovno školovanje.

U prvoj godini sa cimerima Butorac Jurajem, Veličković Draganom i Bogojević
Nikolom. Soba nam je bila proglašena kao
najurednija u više navrata. Ako se uzme u
obzir da su internati bili stari, a grejanje je bilo
na čvrsto gorivo trebalo se snaći i to je bio
veliki uspeh. Posle prve „teoretske“ godine,
upisujem drugu godinu VVA. Raspoređen sam
i 1. ae kod NL poručnika Perak Vladimira. Sa
njim uspešno završavam Osnovno,
Navigacijsko i Grupno letenje. Uvek se ljutio
što se nisam uključio na folklor. Cimer u
drugoj godini mi je bio Butorac Juraj. Posle
uspešno završene godine, gde iz naše eskadrile niko nije pao na laširanju, klasa
odlazi u novi nastavni centar u Pulu. Upisujem treću godinu akademije.
Instrumentalno letenje, Navigacija na maloj visini i Noćno letenje kod NL
kapetana Finc Borisa. Cimer u Puli mi je bio Darko Kranjc. Tada sam se najviše
družio sa Babi Željkom, Bogojević Nikolom, Slačanac Josipom, Veličković
Draganom i Pinter Andrašom u domu JNA na kuglani. Nezaboravni trenuci.
Počinju ozbiljne veze Babi Ž. i Bogojević N. su već bili pred ženidbom. Obuka
u noćnom letenju je bila više nego zanimljiva. Naime, obuka nam je počinjala
oko ponoći pa sve do svitanja. Nekome u akademiji se to nije sviđalo pa smo
prešli i više leteli u sumrak nego noću. Na kraju godine smo imali više predmeta
za polaganje, a jedan među njima je predavao major Vrsalović Zaharije. Čovek
je planirao da gleda filmove na pulskom festivalu tako što će oboriti par
pitomaca i držati im dodatnu nastavu narednih dve nedelje. Na njegovu žalost
svi smo upešno položiki ispit i plan mu se izjalovio. Osta „Dečkec“ bez festivala.
Kao prva generacija sa četvorogodišnjim školovanjem završnu, četvrtu, godinu
VVA počinjemo u Titigradu.

165