Page 166 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 166

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

                  NL mi je bio kapetan Samac Mladen, mada nije bio on u planu. Moj nesuđeni NL se razboleo. Grupići su bili:
                  Zrna  Zvonko,    Stevanović  Sveto    Veličkov  Silvestar.  Cimeri  su    bili:  Jelić  Dragan  i  Veličkov  Silvestar.  U
                  Titogradu smo završili probuku na J-21, GRB  i GCV. Tokom školovanja Crnu Goru je zadesio veoma jak
                  zeljotres, bilo je raznih dogodovština na tu temu. Četvrta godina je bila uspešna i već pred kraj školovanja sam
                  saznao da ću biti NL i to u Libiji. Nakon promocije u čin potporučnika odlazimo na zasluženi odmor i nakon
                  njega na kurs NL i ujedno na kurs engleskog jezika. Spremamo se za odlazak na rad u Libiju kao nastavnici
                  letenja.

                                                                                  Posle teoretskog dela uspešno završavamo i
                                                                                  KNL.  Tokom  uvežbavanja  letenja  po
                                                                                  pilotažnim  zonama  po  par  sati  letimo  i
                                                                                  uvežbavamo  konverzaciju  sa  AKL-om  na
                                                                                  engleskom  jeziku,  kako  bi    priprema  za
                                                                                  odlazak bila što kompletnija. Grupa od šest
                                                                                  NL odlazi već u maju u Libiju, a ostatak u
                                                                                  septembru u redovnom roku. Proveo sam dve
                                                                                  godine u SNLADž kako se Libija zvala. Bilo
                                                                                  je veoma zanimljivo. Posao kao NL  je bio
                                                                                  najmanji problem, veći problem je bio kako
                                                                                  posle posla organizovati život. Snalazili smo
                                                                                  se na razne načine: organizovali smo teniske,
                                                                                  odbojkaške, fudbalske mečeve između raznih
                                                                                  radnih i vojnih organizacija koje su bile na
                                                                                  radu  u  Libiji.  Četvrtkom  je  bilo  okupljanje
                                                                                  ljudi u naselju na roštilju na krovu zgrade sa
                                                                                  muzikom. Vreme je očas prošlo i vratili smo
                  se u  Jugu, kako smo zvali našu državu, u Zadar u prvu eskadrilu. U 1.ae sam proveo dve godine pa su me prebacili
                  u treću eskadrilu (verovatno sam nekom smetao) koja je vršila selektivno letenje. Lepo sam primljen u 3.ae i tu
                  sam ostao do raspada SFRJ.

                  Eskadrila prelazi u Titograd gde vršimo obuku sa pitomcima. Postavljen sam na mesto pomoćnika komandira
                  eskadrile za navigaciju. Nakon završene obuke i školske godine sa pitomcima, prelazim u Beograd u katedru
                  Vazduhoplovne navigacije odsek-a RV i PVO. Odsek je bio smešten na Banjici sa ostalim odsecima gde je bila
                  akademija KoV. Pored predavanja na katedri  odlazimo na redovno selektivno letenje  u Kovin. Pored selektivnog
                  letenja uvedena je i dodatna obuka za studente na V-53 u osnovnom, grupnom i navigacijskom letenju gde
                  uzimam puno učešće. Tu ostajem skoro do kraja svoje karijere. Kako nisam imao završenu KŠA (Komandno-
                  štabnu akademiju) nisam mogao više da budem na katedri Vazduhoplovne navigacije pa prelazim u Školski centar
                  RV i PVO na a. Batajnica. Nakon par meseci službe na Batajnici odlazim u prevremenu penziju.
                  Oženio sam se 1981.godine  sa Slavkom Pavlović. Već sledeće godine dobijamo sina Nikolu. Nikola sada živi u
                  Beogradu završio je fakultet- informatičar. Oženjen  je pravnicom Svetlanom Prijović,  imaju ćerku Iris.

                  Ja sam se  razveo od Slavke 1999.godine. Nakon odlaska u penziju 2004.godine zasnivam novu bračnu zajednicu
                  sa Irenom Butter. Trenutno živim u porodičnoj kući u Odžacima. Kao skoro svi penzioneri imam razne hobije i
                  uživam u penzionerskim danima.

















                                                                      166
   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171