Page 134 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 134
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
KOSTIĆ BOŠKO
20.01.1956. – 11.06.1993.
Od oca Vladimira i majke Marice, rođen je 20.01.1956.godine
u radničkoj porodici u selu Maćedonci, opština Medveđa, SR
Srbija, Jugoslavija. Bio je srednje od troje dece, Ima dve
sestre, stariju Dobrilu i mlađu Blagicu. Porodica se
1963.godine preselila u Smederevo. U Smederevu je Boško,
1971.godine, završio osnovnu školu sa odličnim uspehom.
Iste godine konkurisao je za upis i upisao se u 11. klasu VG
,,Maršal Tito” u Mostaru. U toku školovanja u VG ispoljavao
je interesovanje za istorijat razvoja vazduhoplova u svetu. Bio
je vrstan poznavalac letilica kojima se približavao izrađujući
makete različitih i njemu zanimljivih tipova letilica. Ljubav
prema avionima i maketarstvu je gajio do kraja svog života.
Njegov stan u Podgorici još uvek ukrašavaju mnoge makete
aviona koje je on svojim rukama napravio.
Nakon završetka gimnazije, uspešno završenog selektivnog
letenja i padobranskog skoka, 1975.godine upisao se u 28.
klasu VVA. Na trećoj godini VVA u Puli, upoznao je svoju prvu suprugu Vesnu s kojom
se, nakon završetka VVA venčao i dobio ćerku Elenu.
Nakon završetka VVA, završio je Kurs za nastavnike letenja u Zadru, a nakon završetka
KNL otpočeo je službovanje na a. Golubovci u Titogradu, u 172.lbap/š. Počeo je kao
nastavnik letenja, a nastavio kao referent u organu za operativno nastavne poslove.
Leteo je na jedrilicama tipa Libis i Blanik u okviru planiranog jedrenja tokom školovanja u VG, na avionu tipa
Zlin u okviru selektivnog letenja i na avionu tipa N-60 u toku školovanja u VVA. Nakon završetka školovanja u
VVA leteo je na avionima tipa: N-60, J-21, NJ-2, V-51 i N-62. Na navedenim avionima ostvario je uslov za
polaganje i položio ispit za pilota 3. kategorije SBO (stručne borbene osposobljenosti). Na kraju je dobio i zvanje
pilota prve kategorije SBO.
Zbog nesporazuma u prvim godinama braka, došlo je do razvoda braka sa Vesnom. Ona je sa ćerkom Elenom
otišla za Pulu, gde je nastavila da živi. Boško je pokušavao da održi kontakt sa Elenom, ali zbog velike
udaljenosti, odnosa sa bivšom suprugom Vesnom, a kasnije i zbog ratnog stanja u Jugoslaviji, Bošku je uskraćena
mogućnost viđanja i bilo kakvog drugog kontakta sa ćerkom.
Boško upoznaje Brankicu i s njom zasniva bračnu zajednicu
28.06.1983.godine. U skladnom i braku koji može poslužiti
za primer dobijaju sina Marka 1987.godine, a zatim blizance
Maju i Vladana 1991.godine.
Iznenada, Boško oboljeva od teške bolesti 1992.godine. Nije
uspeo da pobedi opaku bolest. Preminuo je u Titogradu
11.06.1993.godine, u svojoj 37. godini života. Sahranjen je
na groblju u Smederevu.
Elena je pre par godina ostvarila kontakt telefonom sa ostatkom Boškove porodice.
Najstariji Boškov sin Marko je ubrzo potom otišao do Pule gde je uživo upoznao sestru, koja je sada udata i ima
dvoje dece: sina Manuela i ćerku Paulu. Zajedno su otišli u Smederevo i posetili Boškovu večnu kuću.
134
