Page 42 - Monografija VVA

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA
VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

Avion JAK-9P – u naoružanju
185. puka od 1949. godine

Smeštaj za pitomce, kada je u pitanju 8. klasa, bio je očajan. U trošnim radničkim barakama
slušaoci su bili nabijeni kao sardine, na krevetima na dva sprata. Mnogi su se sa setom sećali
ugodnog pitomačkog života. Ishranu je organizovalo preduzeće „Rivijera“ i to po hotelskim
cenama u trpezariji barake, koja se mogla srušiti svakog momenta. U to vreme, potporučnička
plata je bila 11.000 dinara, a hranu smo plaćali 9.000 dinara. Pored toga, plaćao se i smeštaj,
tako da za razonodu nije ostajalo gotovo ni dinara. Od oficirskog života, kojeg smo jedva
čekali po završetku ŠAOA, nije bilo ništa. Sve ovo je trajalo dok se piloti na obuci nisu
pobunili i prestali da uzimaju hranu . Posle ovoga nastaju problemi . Ovo je okarakterisano kao
štrajk glađu. Prekinuto je letenje, jer se gladan ne seda u avion. Odmah je intervenisala brojna
ekipa iz Komande RV. Posle ovoga, komanda 185.lbap(š) je morala dosta toga da promeni,
što je bar donekle poboljšalo stanje u sistemu života i rada pilota na obuci. Cena ishrane je
dovedena na neku razumnu meru. Izgrađene su tri nove, komforne barake za smeštaj na
novom delu budućeg aerodroma pored puta za Valturu. Život slušalaca-pilota je doveden na
podnošljiv nivo. Letačka obuka se odvija planski. Tehnički otkazi na avionima tipa JAK su
bili svakodnevna pojava . Do kraja aprila 1955 . godine obuka na borbenim avionima je
završena. Od pilota druge eskadrile, koji su leteli na avionima S-49C, formiran je 40. lovački
puk u koji je samo komandni sastav doveden iz jedinica RV, a celokupni pilotski sastav su
sačinjavali tek obučeni pripadnici 8. klase ŠAOA. Puk je preleteo na aerodrom Pleso na
kojem je dalje bazirao . Piloti prve eskadrile, koji su leteli na avionima tipa JAK, dobili su
raspored u jedinice RV na celoj teritoriji Jugoslavije. Posle ovoga u 185. lbap(š) su dolazili
pitomci narednih klasa na borbenu obuku, gde su istu savladavali sa manje problema nego
prethodna, 8. klasa. Razlog poboljšanja obuke je bio dalji razvoj aerodromske infrastrukture,
sticanje iskustva sastava puka, te činjenica da je 8. klasa bila poslednja brojno velika klasa.
Sve naredne klase su bile daleko manje, te se i obuka sa njima lakše izvodila. Po završetku
obuke u 185.lbap(š) pitomci bi se vratili u Mostar, u Upravu VVA samo na dodelu letačkog
zvanja i promociju u čin potporučnika. Ovakav sistem obuke pitomaca VVA trajao je do
1957. godine, kada se u 185.lbap(š) otpočinje sa rashodovanjem već zastarelih aviona tipa
JAK. Tada je i LŠC, kao komandna struktura rasformiran, jer je u sistemu obuke pilota
postojala samo VVA. 185.lbap(š) je samostalna jedinica, koja se oslobađa zastarelih aviona
klipne avijacije i priprema se za prijem nove tehnike mlazne avijacije .

– 41 –
41