Page 13 - Monografija VVA

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA
VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

UVOD

Tokom svog postojanja, od vremena kada je polovina Jugoslavije bila još pod okupacijom,
VVA je promenila više naziva, mesta baziranja i izvodila je letačku obuku na oko 34 tipa
letelica. Imala je u svom sastavu gotovo sve tipove aviona, koji su bili u naoružanju jedinica
RV i PVO .

Vazduhoplovna vojna akademija je uspešno pratila razvoj vazduhoplovstva, te je neprekidno
usavršavala proces letačke obuke, da bi od prvih školskih letova na poljani i života u baraci,
stasala u visokoškolsku ustanovu sa razvijenom infrastrukturom, bogato opremljenim
kabinetima i visokostručnim nastavničkim kadrom. Razvijena u šest centara, raspoređenih u 5
gradova širom Jugoslavije, VVA je kroz četvorogodišnje školovanje, svojim teornim i
letačkim programima, obezbeđivala jedinice RV i PVO kvalitetno obučenim pilotima za
letenje i dejstva u svim meteo uslovima danju i noću na letelicama sa kojima su jedinice bile
naoružane.
Vazduhoplovna vojna akademija je tokom svoga postojanja obučila i više grupa pilota stranih
armija, kao i deset klasa istih, od kojih je svaka brojala od 24 do 43 pitomca . Istovremeno je
učestvovala u formiranju pilotskih škola u nekoliko stranih zemalja.
Vazduhoplovna vojna akademija je raspolagala znatnim brojem vrhunski obučenih pilota –
nastavnika letenja, te je u svome sastavu imala 4-5 pukova borbenih aviona čime je
predstavljala značajnu borbenu snagu RV i PVO. Svojom organizacijskom strukturom i
sistemom obuke, VVA je jednovremeno bila visokoškolska ustanova za školovanje pilota i
borbena snaga RV i PVO. Ona je kvalitetno iškolovala brojne klase oficira-pilota, čime je
obezbedila RV i PVO celokupnim pilotskim sastavom. Istovremeno je iškolovala veliki broj
rezervnih oficira-pilota, te pilota više stranih zemalja. Piloti, školovani u VVA, su leteli u
svetskim i jugoslovenskim aviokompanijama. Pored ovoga, piloti školovani u VVA su
popunjavali odgovorna mesta u Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije (VSJ) i ostalim
strukturama, koje su u svom sastavu imale avione ili helikoptere. Svojom specifičnom
organizacijskom strukturom i postignutim rezultatima, VVA je bila poznata i vrlo cenjena
pilotska škola u zemlji i inostranstvu. Ona je kao takva uspešno reprezentovala sebe, te
podigla ugled JNA i Jugoslavije .
Iako VVA više ne postoji u pomenutoj strukturi, njena bogata iskustva se mogu uspešno
koristiti u sadašnjem i budućem školovanju pilota, kako u zemlji, tako i u svetu.

Ovakva VVA zaslužuje da ostavi iza sebe nešto zapisano, kako se nebi izgubila u vremenu
koje je ispred nas. Pokušaj da se napiše monografija VVA je da se ovo i realizuje. Grupa
bivših pripadnika VVA, kada se dogovarala da se napiše monografija, nije imala za cilj da
napiše neko monumentalno književno delo. Za isto se nema materijalnih sredstava, a sve što
se radi, finansira se od aktera pisanja ove monografije, a i njih je sve manje. Vreme čini svoje
i ovo je poslednja prilika da se iskoriste preostali pripadnici VVA, da se nešto uradi. Ovo
treba smatrati i našom obavezom, jer mi, preostali pripadnici VVA, nemamo pravo da istu
prepustimo vremenu koje će je zaboraviti. Bogatstvo događaja i velikih uspeha VVA treba da
se sačuvaju za buduća pokoljenja, jer budućnost kakva god bude, mora imati svoje
vazduhoplovstvo, a time i ustanovu, koja će školovati pilote. Važno je napomenuti da
bogatstvo infrastrukture nije presudno za školovanje pilota. Treba uvek imati prisutnu
činjenicu prve pilotske škole, formirane u ratu na razrušenom aerodromu Zemunik sa 2 trošne

12
– 12 –