Page 170 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

27.ЂОГО СПАСОЈЕ, пуковник-пилот, у пензији

МЕДИЋ И ЈА

Септембар, Задар. Ми више нисмо регрути. Стигле „гује“. Већ смо подељени по
смеровима. Мостарци полако размишљају о Мостаркама. Куну се да више никада неће
доћи у овај пакао, осим на промоцију. ОВС како ко. Неко разочаран, неко размишља о
„звездици„ за две године. Ми са авиона као нешто важни. Углавном, свима се остварио
сан. “БИЋУ ПИЛОТ НА МЛАЗНОМ АВИОНУ“. У Задру још лето. Хиљаде разголићених
девојака сунча се по плажама Борика и околине. Град врви од живота и заносних женских
облина. А нас, по тој врућини, разбацали по учионицама и амфитеатрима, и уче нас
вештини ратовања. Полажу се и неки заостали испити, али ми себе већ видимо као борбене
пилоте и користимо сваку прилику да украдемо мало времена и промувамо се по
стајанкама за авионе. Старија класа већ је у Пули.

Нормално, са новом школском годином долазе и нови предмети. Одмах почињемо са
тактикама, ГРБ, и још понешто, више се ни не сећам. Вреднији питомци уче увелико, а ми
остали на разне начине ескивирамо предавања и покушавамо да се докопамо задарских

плажа.
Тактику КоВ-а предавао нам је тадашњи потпуковник Бранко Стругар. Човек крупан,
дисциплинован, строг, прави кововац. Носио је наочаре са великом диоптријом и
приликом предавања био доста гласан и одмерен.

Предавао је потпуковник Стругар ту тактику петнаестак дана, ми слушали са пола уха и
мало се више разгаламили. Настава се изводила по водовима , тако да нас је у учионици
било највише двадесетак. Потпуковник у једном моменту завика: „ А сада да видимо шта

170