Page 79 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

Specifičnosti i razlike u školovanju nas klasića 28. klase VVA nastaju posle prve godine VVA
Od ukupno 132 pitomca, koliko je započelo školovanje, 4 pitomca su nas napustila u toku logorovanja: Dačić
Boban u VA KoV – artiljerija, Nikčević Vlado u Vazduhoplovnu školu u Vršcu, a za Benk Romana i Stanišić
Slobodana nemamo podataka. U 28. klasi VVA, ostade 128 pitomaca. Prvu godinu uspešno je završilo 117 od
upisanih 132 pitomaca. Sa školovanja je otpušteno 15 pitomaca, i to:
- 10 zbog slabog uspeha

- 1 zbog zdravstvenog stanja
- 1 zbog straha od letenja
- 1 zbog neuspeha na selekciji i

- 2 po molbi

Otpušteni pitomci:
1. Babić Enver 9. Nikčević Vlado
2. Bašić Goran 10. Pejčić Zoran
3. Benk Roman 11. Prekorodza Fazli
4. Crvenčanin Aleksa 12. Radosavljević Živorad
5. Dačić Boban 13. Sarić Nedim
6. Filipović Predrag 14. Stanišić Slobodan
7. Kandić Milomir 15. Tikveša Ramiz
8. Miklja Milan

Srednja ocena 28. klase VVA na kraju 1. godine školovanja iznosila je 7,63 .

Ispit iz OVT-a
Najteži predmet (ispit) u toku VVA za mene (i za većinu pitomaca) je bio OVT (Opšta vazduhoplovna tehnika)
koji se sastojao iz četiri parcijalna ispita:
1. Termodinamika i vazduhoplovni materijali - major Kordić Josip ujedno i načelnik katedre

2. Klipni motori - major Vasić Mile
3. Mlazni motori - major Kordić Josip
4. Konstrukcija vazduhoplova - major Barešić
Princip je bio: ko položi jedan parcijalni prelazi na drugi, a ko ne, sa sledećim polaže i prethodni i tako
do kraja.
Ja sam, na moju nesreću, dogurao da u letnjem (drugom) semestru polažem sva četiri parcijalna zajedno.
Videvši da je đavo odneo šalu ja zanemarim nekoliko ispita na koje sam trebao da izađem prvi put i uglavnom učio i
naučio OVT. Svi mi koji smo imali zaostatke polagali smo u istoj, ogromnoj učionici (25), a čuvao (kontrolisao)
nas je major Vasić koji je važio kao veoma strog i sposoban da lako otkrije one koji bi pokušali da prepisuju. Posle
prvog časa izašli su svi (nisu bili naučili) osim mene i Cveje koji je imao „samo" poslednja dva parcijalna. Cveja je
završio svoje i posle trećeg časa izašao, a ja sam nastavio da pišem. Negde pred kraj četvrtog časa major Vasić me
prozva i reče: -'Ajde vadi puškice i prepisuj". Bio sam preneražen, ali ostao sam pribran misleći da je provokacija
i rekao mu da ja nemam potrebe za tim jer sam naučio.
-Ma vidim ja, ali da bi bio siguran da nešto ne pogrešiš proveri to iz „puškica", reče Vasić.
Još jednom sam ja odbio ponudu, ali on reče:
-Evo ja ću da pazim na poluotvorenim vratima da ne naiđe Kordić, a ti piši"
Otvori on vrata učionice i stade u njih. Ja tada prelomih, izvadih puškice, sveske i šta sve ne. On je bio malo
iznenađen, ali ništa nije rekao već je nastavio da stražari. Posle izvesnog vremena reče:
-Skloni to ide Kordić. što ja na brzinu učinih,
Pita Kordić: - Kako je? Vasić mu odgovori: - Izgleda da je ovaj naučio, ne diže glavu. Posle ove informacije
ode Kordić svojim putem, a ja nastavili da ..riljam". Spustila se na Zemunik neka letnja oluja, seva, grmi, pljušti kiša, a
meni će Vasić:
-'Ej, mene boli glava, ponesi test i hajdemo kod mene u kancelariju da popijem tabletu. Ponesem ja test.
odemo u njegovu kancelariju, popije on tabletu, skuva kafu i za sebe i za mene i kad sam napisao sve što sam znao
(sedam časova umesto pet) predam test i odem.
Dobio sam 7 (sedmicu).
Posle 12-13 godina slučajno upoznam njegovu kćerku i ispričam joj to. Njen komentar je bio: -To je
nemoguće, moj tata nikoga ne bi pustio da prepiše. Verovali ili ne zaista je tako bilo i hvala mu.
Trailović Dragan - Motika

79